Европска комисија је представила пакет нових правних решења којим би се, кроз модел „зајма за репарације“, искористила имовина Централне банке Руске Федерације за покривање дела финансијских потреба Украјине у периоду 2026–2027.
Према наводима Комисије, предлог обухвата и забрану враћања блокираних средстава Москви, као и сет заштитних мера које би требало да умање ризик од могућих руских контрамера.
У погледу примене овог плана посебно се издвојила оштра реакција Белгије, у чијем се Евроклиру налази највећи део замрзнуте руске активе. Белгијски шеф дипломатије Максим Прево оценио је да ЕУ покушава да примора његову земљу на потез који сматра правно неодрживим.
Он је упозорио да би Русија, уколико би покренула поступак, имала реалне шансе да на суду добије спор и врати новац, што би, према његовим речима, било равно „банкроту Белгије“.
– Мислим да потцењујемо да је ово главни ризик данас, главни „Дамоклов мач“ који виси над главом наше земље – изјавио је Прево, додајући да Белгија жели да помогне Украјини, али не и да крши међународно право без судске одлуке.
Прево је упозорио да би, ако би Русија тужила, његова земља остала без могућности да надокнади „ових 200 милијарди“, што је еквивалент федералног буџета Белгије.
Притом је нагласио да се он и премијер Барт Де Вевер свакодневно труде да убеде остале чланице да такав приступ није одржив и да „ризик мора да буде подељен“, уместо да „Белгија сама сноси финансијски и правни ризик“.
Став Брисела и одговор Урсуле фон дер Лајен
Супротно белгијским примедбама, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да ЕУ остаје при плану да замрзнута руска средства буду укључена у финансирање Украјине. Како је истакла, белгијске замерке су размотрене, а предвиђене су и адекватне заштитне гаранције, уз поруку да ће се „терет“ расподелити равномерно међу чланицама.
Фон дер Лајен је прецизирала да ЕУ намерава да покрије око две трећине украјинских потреба у наредне две године, приближно 90 милијарди евра, док би остатак стигао од међународних партнера.
– Желимо да помогнемо Украјинцима да се опреме средствима за одбрану и да воде мировне преговоре са позиције снаге – рекла је она.
Нагласила је и да, пошто је „притисак једини језик на који Кремљ реагује“, предложени модел омогућава повећање трошкова руске агресије.
План предвиђа да се акумулирани приходи од замрзнуте руске имовине користе као основа за кредит Украјини, који би Кијев касније вратио „када и ако Русија плати репарације“. Средства би била намењена пре свега војној индустрији у Европи и државама ЕЕА.
Фон дер Лајен је поновила да је Комисија „пажљиво саслушала“ Белгију и уважила „готово све примедбе2, уз додавање да ће „веома снажне заштите“ обезбедити правилно коришћење средстава и заштиту Белгије од евентуалних спорова.
– Терет ћемо поделити на правичан начин – закључила је председница ЕК.
