Пре 1979. године, уочи Иранске револуције, један амерички долар вредео је око 70 иранских ријала. Данас, на слободном тржишту, исти тај долар купује више од 1,45 милиона ријала – иранска валута је за мање од пола века изгубила приближно 20.000 пута своју вредност. Прошлог месеца достигла је апсолутно дно историје, ефективно сведена на нулу у односу на долар и евро.
Како пише „МСМ“, према извештајима курс је достигао 1,47 милиона ријала за један амерички долар. Вредност ријала је према америчком долару пала на нешти испод 0,0000010 центи. Када је реч о европској валути, ријал се не може мењати у земљама Европске уније, због чега вредност иранске валуте у односу на евро фактички износи 0,00.
Иако ријал није потпуно нестао, валута је практично изгубила сву своју међународну куповну моћ, грађани Ирана суочавају се с енормним растом цена, док је међународна трговина скоро онемогућена.
Од Картера до Трампа: Континуитет санкција
Вредност иранског ријала почела је да опада након Иранске револуције, којом је свргнута монархија и краљевска породица Пахлави, а успостављена Исламска Република Иран. У деценијама које су уследиле, вредност ријала брзо је опадала, делимично због глобалних санкција и дипломатске изолације.
Прве санкције увеле су Сједињене Америчке Државе 1979. године, након иранске талачке кризе, када је група исламистичких студената и милитаната заузела амбасаду САД и узела 52 америчка службеника за таоце, након чега су замрзнуте милијарде долара иранских средстава.
Санкције су укинуте 1981. године извршном одлуком председника САД Џимија Картера, али су нове уведене 1984. године за време Роналда Регана, након што је Стејт департмент означио Иран као спонзора тероризма, а додатне санкције увео је 1995. године председник САД Бил Клинтон због иранског нуклеарног програма.
Председник Доналд Трамп уводио је санкције Ирану у два наврата током својих мандата. Први пут 2018. године, када је Иран изашао из нуклеарног споразума (ЈЦПОА) и уводећи тешке санкције на иранску нафту, банке и металургију, што је драматично ослабило економију и убрзало пад ријала.
Други пут, у свом другом мандату од 2025. године, обновио је и пооштрио ту кампању – укључујући нове тарифе од 25 одсто за сваку земљу која послује са Ираном – што, уз масовне протесте, доприноси актуелном колапсу ријала на рекордно ниске нивое.
Живот испод границе сиромаштва
Према подацима Светске банке, како наводи „9 Неwс“ око 10 милиона Иранаца пало је у сиромаштво само у последњој деценији.
Готово 30 одсто становништва живело је испод границе сиромаштва 2020. године, док данас око 35–40 одсто популације (више од 30 милиона људи) живи испод или на ивици сиромаштва.
Пројекције показују да би тај број могао да порасте на 38–40 одсто током 2026. године, услед контракције БДП-а и хиперинфлације.
Дванаестодневни сукоб са Израелом и САД-ом у јуну 2025. додатно је погоршао ситуацију: бомбардовање нуклеарних и војних објеката проузроковало је велике губитке у обнови, додатно слабећи економију Ирана која је већ била погођена санкцијама.
Протести због високе инфлације и пада вредности локалне валуте, ријала, почели су међу трговцима у Техерану у недељу, да би се касније проширили на неколико универзитета, а данас се у Ирану процењује да је живот изгубило више хиљада људи.
