Раст цена горива у Француској додатно оптерећује грађане и привреду, а посебно су погођени они који свакодневно зависе од аутомобила, попут радника у руралним крајевима и малих предузетника. О актуелној ситуацији и последицама енергетске кризе за Euronews Србија говорио је политиколог и дописник Неwсмаxа из Француске, Никола Летић.
Како истиче, цене горива у Француској значајно су порасле у последњем периоду.
„У Француској, као и у већини других земаља, дошло је до раста цена на пумпама. Цене су порасле између 15 и 35 центи у просеку, у зависности од врсте горива, а највише је поскупео дизел. На појединим пумпама, посебно на аутопутевима, гориво се може наћи и по цени од 2,20 евра и више“, наводи Летић.
Додаје да су више цене изазвале и додатну забринутост међу грађанима. Према његовим речима – то је условило и одређене гужве на пумпама, јер је постојала бојазан да би могло доћи до несташица. Међутим, до тога није дошло, Француска је добро снабдевена горивом. Ипак, наводи он, грађани се жале на високе цене и траже од владе да хитно реагује.
Летић упозорава и на шире економске последице раста цена енергената.
„Због поскупљења бензина и дизела могуће је да инфлација порасте и за додатних један одсто, што би могло да доведе до даљег раста цена основних животних намирница. То посебно забрињава најугроженије слојеве друштва. Раст цена највише погађа пољопривреднике, мала и микро предузећа, као и грађане који живе ван урбаних средина. Највише су погођени они који свакодневно морају да путују на посао, посебно у руралним крајевима и предграђима великих градова. Они од владе очекују конкретне мере, али за сада нема панике међу становништвом“, закључује он.
Наводи да је Француска влада изашла са читавим низом мера, како и да су данас најавили додатне. Под притиском су, како Летић каже, јавности да реагују и можда су реаговали више од неких других земаља Европске уније, попут Немачке. Главна мера је замрзавање цена горива на до два евра по литру, што углавном поштује већина великих дистрибутера. Они који то не поштују биће предмет око 2.000 контрола које је најавило министарство трговине. Додаје и да захтев за смањење пореза и акциза није прихваћен.
„Постојали су захтеви да Француска смањи таксе и акцизе на гориво, али је министарство финансија то одбило уз образложење да би то могло да угрози буџетски систем, јер Француска већ има висок дефицит, око пет одсто БДП-а. Уместо тога, одлучено је да се акцизе и порези замрзну на фебруарски ниво у наредних шест месеци“, истиче Летић.
Наводи да су додатне мере усмерене су на најугроженије секторе: „Донета је и одлука да се помогне најугроженијима – пољопривредници ће добити додатни поврат од око четири цента, а рибари око 20 центи по литру горива. Такође, издвојени су посебни фондови за најугроженије регионе и департмане, а очекују се и додатне мере за сектор грађевинарства“.
Ипак, наглашава да кључни захтеви грађана и опозиције неће бити испуњени. Грађани и опозиција траже смањење пореских оптерећења, која чине више од 50 одсто цене горива, али до тога, према његовим речима, неће доћи јер би то додатно повећало буџетски дефицит, што влада не може да дозволи.
Говорећи о самиту министара спољних послова Г7 одржаном у близини Париза, Летић наводи да су поруке америчке стране биле усмерене на већу подршку савезника.
„Марко Рубио је дошао са више порука, пре свега да подстакне савезнике да подрже Сједињене Америчке Државе на Блиском истоку. Поручио је да Америка не може сама да сноси одговорност за светску безбедност и снабдевање енергентима, посебно имајући у виду значај Ормуског мореуза за Европу и Азију“, каже Летић.
Додаје да постоји и одређена контрадикција између дипломатских порука и ситуације на терену.
„Иако се говори о напретку у преговорима са Ираном, који се воде преко посредника и могли би бити завршени у наредне две седмице, истовремено видимо појачано присуство америчке војске у региону. Помиње се и могућност заузимања одређених иранских острва како би се контролисао Ормуски мореуз, а Рубио је поручио да се Ирану не сме дозволити да „постави наплатну рампу“ на том кључном правцу“, наводи он.
Европске земље, међутим, имају другачији приступ. Летић каже да Европљани не могу у потпуности да одговоре на захтеве америчког државног секретара. Позивају на хитан прекид непријатељстава, а Француска је предложила формирање коалиције за обезбеђивање Ормуског мореуза, али тек након смиривања ситуације. Њихов фокус је више на Украјини, и очекују већи ангажман САД на том плану.
Када је реч о недавним изборима у Европи, оцењује да међународне кризе нису имале пресудан утицај на бираче.
„Криза на Блиском истоку није значајно утицала на изборе у Француској и Немачкој. У Француској су доминирале теме попут безбедности, имиграције и животног стандарда, док је спољна политика била у другом плану. Слично је било и у Немачкој“, наводи он.
Ипак, додаје да би то могло да се промени у наредном периоду: „Председнички избори у Француској следеће године у великој мери ће зависити од тога како грађани буду оцењивали позицију земље у међународним односима и њену улогу у великим кризама попут Украјине и Блиског истока“.
