Иако се очекивало да се Нафтна индустрија Србије, један од највећих играча на домаћем тржишту капитала, врати на Београдску берзу, потписивање споразума о купопродаји контролног пакета акција, које се очекивало до краја марта, одложено је до 22. маја, преноси Блоомберг Адриа.
„НИС је годинама био најтргованија акција на Београдској берзи, уживали су поверење инвеститора, а њихов повратак на берзу могао би да разигра домаће тржиште акција“, каже за Блоомберг Адриа ТВ Александар Завишић, портфолио менаџер Илирике. Како додаје, у оптимистичном сценарију, то би се могло десити „пре краја године“.
НИС-овим акцијама на Београдској берзи не тргује се већ више од годину дана, а трговање је обустављено у јануару 2025. године због претње америчким санкцијама, које су месецима касније и уведене.
„НИС је тренутно рањена компанија, која је остварила губитке у прошлој години, енергетска криза због рата на Блиском истоку додатно усложњава ситуацију“, додаје.
Тржишна капитализација акција, уврштених на Београдску берзу, на крају прошле године износила је 4,3 милијарде евра, а ово тржиште се сматра значајно потцењеним у односу на величину српске привреде.
„Београдска берза има потенцијал, али кључно је листирање нових акционарских друштава“, каже Завишић. Како сматра, неколико компанија које су мање од НИС-а, које редовно исплаћују дивиденде, имају потенцијал да ојачају позиције, попут Металца из Горњег Милановца и Мессер Техногаса.
Како привући нове инвеститоре на Београдску берзу
Београдска берза је крајем 2025. године успоставила сарадњу са Атинском берзом, прешавши на њихову трговачку платформу ОАСИС, која припада Еуронеxт систему.
„Ипак, још увек није дошло до повећања ликвидности и броја инвеститора“, каже инвеститор. Како подсећа, укупан промет акција износио је „тек око 13 милиона евра“, а обвезнице чине „скоро 96 одсто укупног промета“, а претежно су у питању државне обвезнице. Завишић каже да би нови финансијски производи, попут ЕТФ-ова, могли да помогну у привлачењу нових инвеститора на Београдску берзу.
У последњих годину дана, на Београдској берзи појавиле су се зелене обвезнице, као алтернативни извор финансирања. „Могло би се рећи да оне још увек нису заживеле на тржишту“, каже Завишић. До сада су забележене само две емисије – компанија Елиxир је прошле године емитовала зелене корпоративне обвезнице, почетком овог месеца Уницредит Банка је наступила као аранжер и инвеститор у зелене мини-обвезнице за компанију Сун, Енергy анд Море, која се бави уградњом соларних панела.
„Мини-обвезнице ове компаније су издате без проспекта и нису листиране на Београдској берзи“, подсећа Завишић, појашњавајући да се ради „о инструменту дуга који личи на кредит, али је у форми обвезнице“.
Како сматра, потребно је заинтересовати „шири круг инвеститора у Србији за ЕСГ пројекте“. Завишић оцењује да ту постоји простор и за веће учешће државе и локалних самоуправа, кроз издавање муниципалних обвезница – финансијског инструмента, који у Србији за сада није доступан.
