Љубичаста и розе масна дуга коса, пирсинзи на телу, стотине беџева по ранчевима и јакнама – изглед попут наркомана од којег нормалан човек очекује да га избоде ножем ако му не да 50 динара – групе таквих „младих“ људи, као по правилу вечитих студената, тероришу Србију годину и по дана. Међу њима се, ни мало случајно по „храбрости“ највише истичу жене. Знајући да нико од снага реда и закона, али ни од патриота који бране институције, неће насрнути на жену, оне, такве, најчешће су од стране својих „храбрих“ колега гурнуте у први план да провоцирају сукоб.
Оне су најчешће и „звезде“ пропагандних видео снимака на факултетима, протестима и окупљалиштима. Опет, као по правилу, све до једне припадају феминистичким NVO сектама, подржавају woke, накарадну трансџендер идеологију и противнице су традиционалне породице.
„Лудница је, канда, откључана широм остала. Проверт’е, молим вас“, рецитовао је Ђорђе Балашевић, покојна звезда про-југословенске сцене из Новог Сада.
Заиста, као да је певао о онима који су га слушали и уживали у његовим стиховима, посебно у време активности антиспрског Отпора 2000. године, као и на сваком протесту у протеклих 14 година са песмама „Деведесете“ и „Живети слободно“.
Групе таквих, који као да су „пуштени на викенд“, али не из Казнено-поправног завода, већ из санаторијума, годину и по дана желе да наметну своју накарадну идеологију већинској Србији.
Несхватљиво је, зато, како је део српских мајки и очева, који у већини случајева не знају ни како изгледа дрога о којој слушају само на вестима када полиција пресретне неки товар, поверовао у то да ови „млади“ могу да одрже традиционалне, хришћанске, породичне вредности.
Видео можете погледати овде.
Храњени и финансирани од стране NVO сектора, управо они промовишу „queer“ идеологију у српским школама, па чак и вртићима. Да би дошли у позицију да је промовишу, морали су да наступају сакривени под ауторитетом тог термина „студенти“, излазећи у први план, правдајући на тај начин уложени USAID новац.
Блокадери са факултета, с друге стране, врло мудро су „киднаповали“ тај термин „студенти“, сакривајући под њим сав олош и отпад, неправилно васпитан, често без икакве контроле и родитељског старања. Људи над којима бригу није могла да преузме држава, јер су законски имали старатеље, данас су управо „студенти“, „паметнице“, „генијалци“ и „нобеловци“.
Највећи део њих, управо гореописани, оперисани од сваког осећаја за традицију и светле хришћанске моралне идеале, потурају своје ставове као кукавичје јаје свим оним заблуделима, који сви „пумпају“ корачајући раскрсницама као овце које иду на клање.
Не схватајући да су окружени онима против којих се боре, радницима скарадне дубоке државе, не разумеју да су под њиховом контролом и да их управо они усмеравају. Део блокадера утврђен у традицији српског народа носи српске заставе, које затим као најгори поклоници култа и секте, предају овом најгорем олошу, који затим тај најсветији српски симбол скрнави.
Потпуна замена теза, замена улога, своје исходиште пронашла је у Новом Саду, у којем вековима егзистира више од 10 нација, предвођени државотворним и слободољубивим Србима, који су већина. У том српском упоришту, Српској Атини, из NVO шињела испилила се Мила Пајић са својим woke пратиоцима и послушницима.
Из тог шињела изашао је и Миран Погачар и Брајан Брковић. Сви они су део исте шараде, која је на терен послала пешадију, офарбану у розе, која има задатак да нормализује woke идеологију.
Српски народ би требало да се сети, да су и неке друге, сличне идеологије, у дубокој супротности са српском традицијом и хришћанским моралом, нормализоване за време владавине жуте куге на начин да данас није могуће рећи ни реч против тих накарадних система и лобија.
На исти начин данашња куга, оличена у блокадерско-терористичком покрету, која на све начине покушава да зајаше за врат Србије, покушаће, сасвим сигурно да наметне woke, трансџендер наратив, од којег се српски народ неће опоравити.
