У врло кратком року град Београд, али и други градови и насеља по Србији, прекривени су стотинама хиљада налепница са злокобним обећањем да ће блокадери-терористи победити Србију. Иако је свима у земљи јасно да од тога нема ништа и да само „Србија побеђује“, ипак јавност у земљи поставља питање ко плаћа толики пропагандни материјал?
Ако вас нервира смеће и штрока које остаје након што неко од комшија одлепи спорни садржај са огледала у лифту, олука испред зграде или улазних врата, сигурно сте поставили себи питање ко су беспосличари који их лепе?
Питање није ко су они, јер нам одговор дају Тајкунско-терористичке лажовизије (ТТЛ) Нацитичка Н1 (НН1) и Нацистичка Нова С (ННС) већ годину и по дана. Упорно их промовишу и свима је већ јасно каква се група људи без дијагнозе скупила на једном месту.
„Акцију“ леплења и уништавања околине у недостатку бољих идеја, тровачнице славе свакодневно. Као највећи могући подвиг представљају нешто што је део политичке борбе већ цео један век, а и дуже.
Међутим, ТТЛ врло мудро пажњу јавности скрећу на саме налепнице, а на право питање не дају одговор.
Ко финансира толику количину материјала?
Свако онај ко се бави политичком теоријом, рећи ће да је то увек најважније питање, како би могло да се разуме зашто је одређена политичка порука таква и зашто је износи баш тај ко је представља.
Ипак, нама одговор на ово питање ТТЛ и њихових испирачи мозга не нуде, већ одговарају са флоскулом да се ради о „добрим људима који помажу студентима“.
Све ово се ради у потпуном складу са тезом да је у блокадерско-терористичком покрету „солидарност“ основна врлина. Налепнице и пропагандни материјал у вредности од више милиона евра ипак нису прва акција те врсте „солидарности“.
Сећамо се сви врло добро читавих палета ред булла на факултетима које су довозили комбијима. Ради се о енергетском пићу које је и у продаји навелико изузетно скупо и достиже и до 250 динара по лименци.
Осим тога, за потребе боравка блокадера-терориста на факултетима купљено је на стотине нових душека, намештаја директно из продавница ИКЕА. За сваку од акција „протеста“ нека од продавница намештаја у Београду би остала без артикала, због количине коју су куповали блокадери-терористи.
Осим тога, сећамо се и случаја превозника Миломира Јаћимовића из Ђурђева, општина Жабаља, који је прозван „народним превозником“. Од донација „добрих људи“ купио је кућу и нове аутобусе. Само за аутобусе је искеширао пола милиона евра.
Када знамо све ово, намеће се закључак да је Србије очито пуна „добрих људи“, блокадера-терориста који нису у стању да скупе довољно гласова да победе било где, али могу да скупе пола милиона евра за 7 нових аутобуса.
Или блокадери-терористи у Србији не живе лоше, штавише…. или све ово плаћа неко други, са очитим планом да финансирањем хаоса Србију баци на колена.
