Жене су стуб села и Србија не може да се развија без жена са иницијативом, рекао је министар пољопривреде Драган Гламочић на конференцији „Аграрно пролеће“ на Пољопривредном сајму у Новом Саду.
„Жена је стуб породице, стуб села, без жена са иницијативом Србија не може напред, а министарство је увек ту да помогне“, истакао је Гламочић на конференцији о будућности српског села и улози жена у развоју агробизниса.
Додао је да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде обезбедило за жене кредитну линију са фиксном каматном стопом од један одсто без девизне клаузуле, као и да ће са пољопривредницама имати састанак где ће оне моћи да изнесу нове предлоге и иницијативе, а министарство да их усмери.
„Заинтересоване су и желе да раде. Оне раде на популаризацији пољопривреде, жене су данас предузетнице, креирају бизнисе и држе породицу на окупу“, истакао је Гламочић.
Нагласио је, такође, да Србија мора да престане да се ослања искључиво на производњу сировина.
„Не може исти подстицај да добија неко ко производи пшеницу и неко ко у повртарству, воћарству или преради улаже десет пута више рада и знања. Србија мора више да вреднује производњу са додатом вредношћу“, поручио је министар.
На конференцији је говорила и Ведрана Недељков која је са породицом развила производњу мини лубеница и успела да их пласира на европско тржиште.
„Почели смо са хиљаду семенки. Данас извозимо у Европу. Али није било лако. Мора да се ради сваки дан и да се стално улаже у квалитет“, рекла је Недељков.
Она је објаснила да су производњу организовали на више мањих газдинстава како би добили стабилан квалитет и довољне количине за тржиште.
„Тако смо помогли и другим породицама да остану на селу и живе од свог рада“, поручила је она. Произвођачица ароније и прерађевина ове биљке, Ивана Маријановић, говорила је о томе како се бренд не гради само производом, већ причом и емоцијом.
„Производ који се продаје задовољава потребу. Производ који се памти носи причу, емоцију и идентитет“, поручила је она.
Истакла ја да у почетку није желела да се бави пољопривредом, међутим да данас њена породица живи од тога и да је поносна на оно што су створили. Посебна саветница министра пољопривреде Милица Јанковић истакла је да жене најчешће не одустају од идеја за агробизнис због рада, већ због страха од администрације.
„Жене имају идеје и вољу, али их често плаше процедуре и папири. Зато постоје пољопривредне саветодавне службе које бесплатно помажу од прве идеје до пријаве за субвенције“, поручила је Јанковићева.
Она је подсетила да Србија данас има 34 пољопривредне саветодавне службе и да је све више жена које се интересују за ИПАРД програме (бесповратна средства за пољопривреднике), прераду и инвестиције.
Селаковићева је такође најавила да је у плану формирање секције за женско агропредузетништво у оквиру Привредне коморе Србије.
Председница Асоцијације агропредузетница Србије Вера Шкулић поручила је да је циљ удружења да жене на селу добију већу видљивост и подршку.
„Без села нема ни Србије. Што више приказујемо лепоту живота на селу, веће су шансе да млади остану или да се врате селу“, рекла је Шкулић.
