Оно што је на друштвеним мрежама најављивано као „велики скуп“ и „демонстрација снаге“, према фотографији која кружи интернетом, завршило се призором који је изазвао лавину коментара и подсмеха.
На видеу се види свега неколико блокадера окупљених око транспарента са натписом „Студенти побеђују“ на једној од прометнијих локација на Бановом брду у Београду.
Будући да су им сви окренули леђа, блокадери су морали да ангажују 5 (петоро) „омладинаца“ узраста „од солидне зрелости до ране пензије“ да рашире транспарент „Студенти побеђују“.
Из дана у дан постаје све очигледније да је шачица блокадера потпуно изгубила компас и здрав разум. Блокадери, који су очигледно потпуно прсли, решили су да свој протест изведу тако што су окупили свега пар људи како би извели свој перформанс.
Овај „масовни скуп“ изгледао је толико јадно и бизарно, где очигледно више не знају шта раде од муке што их народ масовно бојкотује.
У недостатку било какве политике принуђени су да свакодневно праве овакве перформансе и да се јавно бламирају. Грађани све мање обраћају пажњу на политичке перформансе на улицама, док присталице блокадера поручују да „број људи није пресудан за поруку коју желе да пошаљу“.
Друштвене мреже убрзо су се усијале од коментара. Корисници иронично пишу да је реч о „најмасовнијем студентском скупу“, док други наводе да је одзив далеко испод очекивања организатора.
Подсетимо, док грађани Србије свакодневно раде, путују, школују децу и брину о својим животима, шачица блокадера је пре пет дана наставила да производи све бизарније перформансе по улицама Београда. Овога пута повод за окупљање била је Палестина, али оно што се могло видети на снимцима више је личило на ваљање по плочнику него на било какав озбиљан скуп.
Неколико окупљених блокадера поседало је усред Кнез Михаилове улице, тик поред уличних штандова са лизалицама и сувенирима, остављајући пролазнике у неверици. Уместо јасних порука и конкретних захтева, грађани су могли да виде групицу људи која делује потпуно дезоријентисано и изгубљено.
На снимцима се види како поједини учесници седе на плочнику, наслањају се једни на друге, док један од њих говори неразговетно и тешко га је разумети. Читава сцена оставља утисак потпуне конфузије и одсуства било какве организације, због чега су многи пролазници застајали и са чуђењем посматрали шта се заправо догађа.
Посебно је поражавајуће што се овакви призори представљају као друштвени активизам. Након месеци блокада, перформанса, протеста и политичких порука које нису успеле да привуку ширу подршку грађана, део блокадерске сцене очигледно покушава да остане у центру пажње по сваку цену. Међутим, када политичка порука нестане, а остану само импровизоване представе на улици, тешко је очекивати да ће грађани у томе препознати било какву озбиљност.
Оно што је некада представљано као студентски и грађански покрет данас све чешће изгледа као низ насумичних перформанса без јасног циља и смисла. Уместо озбиљне расправе о друштвеним питањима, јавност добија слике људи који седе на плочнику у центру града и понашањем више изазивају подсмех него подршку.
