Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је да пуна и доследна примена Бриселског споразума једини пут ка стабилизацији ситуације у АП Косово и Метохија и успостављања услова за нормалан живот Срба на северу КиМ и истакао да Србија неће дозволити погром Срба са АП КиМ.
„Tу мислим на формирање Заједнице српских општина, али и на хитан и ургентан повратак на ‘статус кво’ из 2022. године када је реч о функционисању директората косовске полицијске службе на северу КиМ са структуром која одговара етничком пресеку становништва“, рекао је Старовић у „Уранку“ на К1 телевизији.
Појаснио је да би то подразумевало повратак више од 500 српских полицајаца у директорат и именовање директора директората из реда српске заједнице на предлог четири градоначелника општина са севера КиМ, а не по избору Аљбина Куртија или припадника његове администрације.
„To је једини начин да се ситуација стабилизује и да се поврати каква-таква нормалност за српско становништво које живи на северу КиМ“, рекао је Старовић.
Указао је да је за примену Бриселског споразума пресудно доследно инсистирање саме ЕУ, која је потписник споразума, наводећи да постоји палета различитих механизама које ЕУ има на располагању према Приштини, али да се увек све своди на присуство или одсуство адекватне политичке воље.
„Говоримо о евентуалној суспензији споразума о стабилизацији и придруживању које Приштина има са Европском комисијом или о систему визне либерализације, али очигледно је да такве политичке воље до сада није било“, казао је Старовић.
Подсетио је да је ЕУ у јуну 2023. године издала јасно саопштење, подржано од свих 27 држава чланица, са захтевом за деескалацијом од стране приштинске администрације која, како каже, то није учинила после чега су уведене рестриктивне мере које су биле на снази две и по године.
Како је рекао, у том периоду је обустављен пакет подршке Приштини око 600 милиона евра привременим институцијама самоуправе.
Старовић је рекао да те мере нису дале никакве резултате и да су укинуте у децембру 2025. године, а да је десетак дана пре покрајинских избора на КиМ одмрзнуто 220 милиона евра финансијских средстава намењених Приштини.
„Тиме Курти добија ветар у једра пред те ванредне изборе. То је био ниво притисака које је Европска унија била спремна да спроведе“, рекао је Старовић.
Додао је и да рестриктивне мере нису дале резултата јер је Курти више политичких поена добијао на својој кампањи „ватре и беса“ према Србима који живе у АП КиМ него што је губио подршку због недостатка успеха на међународном плану или због тога што је ЕУ ускратила финансијску помоћ.
Говорећи о тренутној политичкој ситуацији на КиМ, Старовић је рекао да је Куртијева позиција прилично лагодна без обзира што још није формирана стабилна већина у парламенту привремених институција самоуправе.
„Он све то време остаје вршилац дужности, продужава свој технички мандат и његова власт није на озбиљнији начин ограничена. Он своју политичку подршку и рејтинг црпи искључиво на притисцима које спроводи према српском становништву, будући да никаквих озбиљних политичких ни економских резултата нема“, рекао је Старовић.
Навео је да премијер привремених приштинсиких институција у техничком мандату Аљбин Курти жели да увуче Србију у озбиљну оружану ескалацију, рачунајући да уколико би до оружане ескалације дошло никоме у НАТО-у не би било битно, у околностима рата који букти на истоку Европе, ко је ту ескалацију провоцирао, изазвао и ко је први почео.
„Курти рачуна да би се у том случају активирали они унапред дефинисани, скриптовани сценарији где је јасно ко је црвен и ко је плави и где би нас увукао у сукоб са НАТО-ом, слично оном из 1999. године, односно НАТО агресији. То је замка коју ми морамо да избегнемо, што није нимало лако, али понављам, црвена линија је постављена тачно на оном здраворазумском месту на којем мора бити“, рекао је Старовић.
Додао је да та црвена линија значи да Србија неће дозволити масовни организовани погром српског становништва.
Истакао је да се мир и стабилност морају да чувају готово по сваку цену и указао да је то оно што представља превасходни национални интерес Србије.
„Ми не смемо дозволити да будемо увучени у ону замку коју Курти поставља још од почетка 2022. године, од момента када је он консолидовао своју власт унутар привремених институција самоуправе, а што се поклопило са почетком рата у Украјини, и његове жеље да кроз ту кампању једностраних мера притисака на Србе, превасходно на северу Косова и Метохије, с једне стране допринесе њиховом одласку, њиховом исељавању са Космета“, рекао је Старовић.
Говорећи о инцидентима над Србима на простору АП КиМ, Старовић је рекао да Србија не сме да заборави своје жртве и инциденте почињене над српским становништвом на АП КиМ и да треба да инсистирати на решавању свих тих случајева.
„Морамо и активно и проактивно деловати унутар међународне заједнице. То некада делује као веома јалов посао, будући да често разговарамо са људима који су под утицајем веома снажних предрасуда и предубеђења, који се доследно и чврсто држе магистралних праваца спољне политике својих држава. Али на концу, ипак радимо са људима и пуно је примера када је управо некакав лични утисак, барем донекле, кориговао приступ појединих дипломата“, рекао је Старовић.
Одговарајући на питање да прокоментарише најаву КФОР-а да повуче своје војнике са главног моста на Ибру, Старовић је рекао да је то апсолутно неприхватљиво и подсетио да је КФОР формиран на основу Резолуције 1244 са веома јасним мандатом који подразумева обезбеђивање сигурности и безбедности за све грађане који живе на простору АП Косово и Метохија.
Додао је да КФОР треба да штити пре свега оне који су угрожени наводећи да су данас то Срби, а не Албанци.
„Међутим, данас сведочимо формули коју они сада покушавају да актуелизују, а по којој КФОР представља тек снагу трећег одговора на сваку безбедносну претњу, а при чему је снага првог одговора Косовска полиција, снага другог одговора Мисија Еулекса, па тек онда, уколико та два нивоа не пруже адекватан ниво сигурности, да тек онда наступа улога КФОР-а. То је апсолутно неприхватљиво, у пракси је суштински неспроводиво и одступа од оног основног мандата КФОР-а, дефинисаног Резолуцијом 1244, која не спомиње ни Косовске полицијске снаге, нити Мисију Еулекса, која тада није ни постојала, већ даје јасан мандат, овлашћење и надлежности самом КФОР-у. И то је нешто на чему морамо такође да инсистирамо свакога дана и у свакој прилици“, рекао је Старовић.
Говорећи о припадницима тзв. косовске полиције, Старовић је рекао да су управо од стране њих, који од 2021. године „стално упадају на север АП КиМ“, угрожени људи који живе у том делу АП КиМ.
„Они су угрожени од стране тих специјалних милитаризованих моноетничких албанских јединица косовске полиције“, казао је Старовић.
Додао је да локално српско становништво на АП КиМ свакодневно бива малтретирано.
„Постоји више од 800 пријављених инцидената, а можете претпоставити колико је непријављених. То су хапшења, привођења, малтретирања, брутално опхођење и вређање, више десетина случајева је за сексуално злостављање наших сународника на северу Косова и Метохије од стране тих насилника из специјалних јединица косовске полиције“, рекао је Старовић.
Истакао је да тзв. косовска полиција нема шта да тражи на северу АП КиМ ни по Бриселском споразуму, нити по другим аранжманима.
Додао је да је по питању ситуације на АП КиМ веома важна улога Сједињених Америчких Држава.
„Искуство нас је научило у претходних неколико година да је некада Вашингтон спремнији да активира своје полуге утицаја које има на терену на КиМ, далеко спремнији од самог Брисела. Више наде можемо да положимо у активнију улогу Вашингтона, јер уз све наше политичке разлике, које имају свој корен у другачијем сагледавању статуса Косова и Метохије, оно што нас ипак приближава и спаја то је јасан став и интерес Вашингтона да не дође до озбиљне ескалације на Балкану или конкретно на простору Косова и Метохије“, рекао је Старовић.
Говорећи о европском путу Србије, Старовић је рекао да је убеђен да би се Србији сва врата отворила уколико би признала Косово и истакао да се то ипак неће десити, јер се то коси са апсолутним императивом наше унутрашње и спољне политике, а то је очување територијалне целовитост.
„Наш став остаје апсолутно доследан – за нас су спољне границе држава пуноправних чланица Уједињених нација светиња, било да говоримо о границама наше државе Србије, било да говоримо о границама Украјине, НР Кине или Кипра и мало је држава данас у Европи која може да се подичи таквим доследним ставом као што је то став Србије“, рекао је Старовић.
