Последњи догађаји и покушај организовања хуманитарног скупа у овој општини изазвали су сумњу јавности, а кључни докази указују на то да је цела акција могла бити само вешто осмишљен мамац.
Да ли је хуманитарни скуп био само мамац за пуњење рачуна?
На први поглед, позив на солидарност деловао је као племенита иницијатива. Међутим, поглед на званичне податке и приложени жиро-рачун за уплате открива сасвим другу позадину.
Уплатнице које су пласиране у јавности не воде до било које регистроване хуманитарне фондације или отвореног наменског рачуна за помоћ појединцима. Средства се, према званичним подацима из платног промета, сливају директно на рачун удружења регистрованог под називом Центар за одрживи развој.
Поставља се јасно питање: да ли је племенита потреба грађана да помогну искоришћена како би се финансијски консолидовале организације и појединци који стоје иза блокада?
Ко су људи које прикривају блокадери и ко стоји иза Удружења?
Када се изврши увид у јавно доступне регистре и анализу пословања Центра за одрживи развој, слика постаје знатно јаснија, али и алармантнија.
Иза ове организације не стоје препознатљиви хуманитарци нити непристрасни активисти, већ мрежа повезаних лица која већ дуже време делује кроз политичке и друштвене опструкције. Анализа њихових донатора и финансијских извештаја показује да се новац слива из извора који немају никакве везе са хуманитарним радом, већ са финансирањем политичког активизма и интересних група.
Разлози због којих се актери ових блокада крију иза звучних имена невладиних организација и хуманитарних акција леже у следећем:
• Скривање правог идентитета: Маскирањем политичког активизма у хуманитарни рад лакше се задобија поверење грађана.
• Заобилажење контроле: Преусмеравање новца на рачуне удружења грађана омогућава флексибилније располагање средствима без строге наменске контроле која важи за наменске хуманитарне рачуне.
• Мобилизација ресурса: Хуманитарни апели служе као параван за прикупљање капитала и логистичку подршку будућим блокадама и акцијама на терену.
Зашто се блокадери крију од јавности?
Нетранспарентност у раду увек буди сумњу. Ако су намере организатора скупа у Кули биле искључиво хумане, због чега уплатнице нису гласиле на имена корисника помоћи? Зашто се избегава директан одговор на питање ко управља новцем и како ће он тачно бити утрошен?
Одговори на ова питања леже у чињеници да би отворено иступање организатора открило њихове праве политичке и финансијске мотиве. Транспарентност би поништила ефекат „емоционалног мамца“ који је био кључни елемент за привлачење грађана.
Јавност у Кули и околини има право да зна где завршава сваки динар намењен у хумане сврхе. Покушај да се преко емоција и солидарности грађана пуне рачуни политички ангажованих организација представља озбиљну злоупотребу поверења која захтева детаљну проверу надлежних органа.
