Председник Србије Александар Вучић изјавио је да су лидери Покрета несврстаних на првој конференцији тог покрета 1961. године у Београду имали храбрости да у времену подела створе пут независности, дијалога и сарадње у којем величина државе не одређује вредност њеног гласа.
Вучић је, отварајући састанак посвећен 65. годишњици прве конференције Покрета несврстаних, рекао да је то једна од најважнијих порука Београдске конференције која је и после 65 година подједнако актуелна.
Навео је да су се, упркос различитим политичким традицијама, у Београду тада окупили представници слободних и равноправних народа.
„Са поносом се сећамо тог 1. септембра 1961. године када су се у Београду састали представници наших држава вођени уверењем да свет може и мора да буде уређен на принципима мира, равноправности, суверенитета и сарадњe“, рекао је Вучић.
Подсетио је на почетке идеје Покрета несврстаних и на 15. Генералну скупштину Уједињених нација 1960. године и на чувену фотографију из Њујорка на којој су лидери Египта, Гане, Индије, Индонезије и Југославије.
„Пет лидера са различитих континената, из веома различитих земаља, али окупљени око идеје да свет не треба да буде подељен тако да се све одлуке доносе у неколицини великих престоница. Тадашњи свет био је дубоко подељен, постојале су велике геополитичке конфронтације, трка у наоружању, нуклеарне амбиције и опасност да се судбина читавих народа одређује без њиховог гласа који би се чуо“, рекао је Вучић.
Навео је да не живимо у свету из 1961. већ дуго, али да наша реалност све више подсећа на период који смо веровали да смо историјски превазишли.
„Поделе и неизвесности у међународним односима, које су неретко последица селективног тумачења и примене међународног права, као и примене закона јачег, све више су наша геополитичка свакодневиц“, казао је Вучић.
Према његовим речима, сведоци смо нових ратова и оружаних сукоба, растућег неповерења међу великим силама, економским и енергетским потресима, поремећајима у глобалним економским токовима, климатским променама и брзом развоју нових технологија који, како је навео, поред огромних могућности доноси и нове ризике.
„Зато морамо да разговарамо, да се удружујемо и заједно стојимо на бранику равноправног, праведног и слободарског међународног поретка. Неки би рекли да је Покрет несврстаних земаља превазиђен формат и да треба нас окупљају велике, моћне силе, а ја кажем да је то велика заблуда и да можемо и морамо да се окупљамо сами. Довољно смо јаки појединачно да водимо своје земље, а још смо јачи заједно, да водимо један покрет који нам је, усудио бих се да кажем, данас потребнији него икада“, навео је Вучић.
Додао је да, када се појављује искушење да се међународни односи сведу на политику силе, заједно подсећамо једни друге да су суверена једнакост држава, поштовање међународног права, мирно решавање спорова и повеља Уједињених нација темељи на којима мора да почива међународни поредак.
Вучић је истакао да су принципи на којима је Покрет несврстаних настао релевантни и данас – потреба за мултилатерализмом, потреба за равноправношћу, потреба да се чује глас свих, а не само најмоћнијих, а пре свега потреба да се разлике решавају разговором, а не сукобом.
Нагласио је да Србија, као наследница некадашње Југославије, са поносом чува традицију једне од земаља оснивача Покрета несврстаних подсетивши да је током деценија градила блиске односе и искрена пријатељства са државама Африке, Азије, Латинске Америке и Кариба, које су засноване на уважавању, солидарности и осећају равноправности, а не на доминацији или наметању воље.
„Зато те везе и данас трају и зато желимо да тај драгоцени капитал поверења сачувамо и додатно развијамо. Не желимо само да се просто присећамо старих пријатељстава, већ да наставимо да градимо и проширујемо дубока и дугорочна партнерства. Желимо да наше историјске везе добију нову економску димензију, да више сарађујемо у пољопривреди, инфраструктури, енергетици, дигитализацији и новим технологијама, да наше универзитете и научне институције још снажније повезујемо, и да култура, спорт и образовање наставе да буду мостови међу нашим народима“, казао је Вучић.
Изразио је задовољство што су у Београд дошли наши вишедеценијски пријатељи из свих делова света који су, како је рекао, оставили свој печат у Београду подсетивши да на Ушћу, недалеко од Палате Србија, расту стабла која су учесници конференције засадили у Парку пријатељства.
„Ове године ту традицију настављамо садњом новог стабла поред оних која су засађена пре 65 година. То је мали гест, али мислим да лепо говори о томе шта би дипломатија требало да оставља иза себе – нешто што траје и када се конференције заврше и делегације оду“, казао је Вучић.
Истакао је да је Србија држава на коју њени пријатељи могу да рачунају и да не заборавља да су нам други помагали када нам је било тешко.
„Када су се други суочавали са пандемијом, природним непогодама и другим кризама, трудили смо се да помогнемо колико можемо. Тако ми разумемо пријатељство међу државама, да будемо једни уз друге када је то потребно. Такве односе смо градили у прошлости“, рекао је Вучић.
Испричао је да када је Замбија добила домаћинство Самита несврстаних 1970. године Лусака није имала простор у којем би такав скуп могао да буде одржан и да је тај пројекат поверен београдском Енергопројекту.
Вучић је рекао да су конференцијска дворана и 62 виле за смештај делегација пројектоване и изграђене за свега 107 дана и да је тај подухват остао упамћен као “чудо у Лусаки“.
Додао је да су наши архитекте, инжењери и компаније оставили велике пројекте у многим градовима и изградили објекте који се користе и данас.
„To је важан део приче који не треба заборавити. Добри политички односи тада су отварали простор и прилике за послове за наше компаније, инжењере, за образовање и размену међу људима. Желимо да такве односе градимо и у будућности – више трговине, више инвестиција, више студената који долазе у Србију и више наших људи који одлазе у ваше земље, више сарадње у пољопривреди, технологији, здравству и свему од чега наши грађани могу да имају корист“, казао је председник Вучић.
