Милиони Швеђана почели су да добијају примерке памфлета који саветују становништво како да се припреми и снађе у случају рата или неке друге неочекиване кризе.
Текст „У случају кризе или рата“ је сада ажуриран у односу на пре шест година због онога што влада у Стокхолму назива погоршањем безбедносне ситуације, што подразумева инвазију Русије на Украјину у пуном обиму. Књижица је такође дупло већа, пише ББЦ.
И суседна Финска је такође објавила свој нови савет о „припреми за инциденте и кризе“.
Норвежани су такође недавно добили памфлет у којем се позива да буду спремни да се самостално сналазе недељу дана у случају екстремних временских услова, рата и других претњи.
Током лета, данска агенција за хитне случајеве саопштила је да шаље мејлом одраслим Данцима детаље о води, храни и лековима који ће им требати да прођу кроз тродневну кризу.
Шта све пише у брошури?
У детаљном одељку о војном сукобу, финска дигитална брошура објашњава како би влада и председник реаговали у случају оружаног напада, наглашавајући да су финске власти „добро припремљене за самоодбрану“.
За разлику од Шведске и Норвешке, влада Хелсинкија одлучила је да не штампа копију за сваки дом јер би то „коштало милионе“, а дигитална верзија би могла лакше да буде ажурирана.
„Послали смо 2,2 милиона папирних примерака, по један за свако домаћинство у Норвешкој“, рекао је Торе Камфјорд, који је одговоран за кампању у Норвешкој дирекцији за цивилну заштиту (ДСБ).
На списковима ствари које треба чувати код куће су дуготрајне намирнице као што су конзерве пасуља, енергетске плочице и тестенине, као и лекови укључујући таблете јода у случају нуклеарне несреће.
Осло је послао ранију верзију 2018. године, али Камфјорд је рекао да су климатске промене и екстремнији временски догађаји као што су поплаве и клизишта донели повећане ризике.
Водичи садрже упутства шта да се ради у случају неколико сценарија и траже од грађана да се увере да могу сами да се изборе, бар у почетку, у случају кризне ситуације.
Финци су упитани како би се данима носили без струје са зимским температурама и до -20 степени Целзијусових.
Њихова контролна листа такође укључује таблете јода, као и храну која се лако кува, храну за кућне љубимце и резервно напајање.
Шведска контролна листа препоручује кромпир, купус, шаргарепу и јаја, уз конзерве болоњез соса и припремљену супу од боровница и шипка.
Једна од најважнијих препорука је да људи имају довољно хране и воде за пиће 72 сата.
Мелиса Еве Ајосмаки (24) која је пореклом из Финске, али студира у Гетеборгу, каже да је више била забринута када је избио рат у Украјини.
„Сада се осећам мање забринуто, али још увек имам помисао шта да радим ако дође до рата. Поготово јер имам своју породицу у Финској“, рекла је она.
Шведски економиста Ингемар Густафсон (67) сећа се да је примио претходне верзије памфлета.
„Нисам толико забринут због целе ствари, па то схватам прилично мирно. Добро је да се информишемо како треба да се понашамо и како да се припремимо, али није да имам све те припреме код куће“, рекао је он.
Идеја „тоталне одбране“
За Швеђане идеја о књижици за хитне случајеве није ништа ново. Прво издање „Ако дође до рата“ направљено је током Другог светског рата и ажурирано је током Хладног рата.
Али једна порука је померена са средине брошуре: „Ако Шведску нападне друга земља, никада нећемо одустати. Све информације о томе да отпор треба престати су лажне“.
Не тако давно су Финска и Шведска биле неутралне државе, иако њихова инфраструктура и „тотални одбрамбени систем“ датирају још из Хладног рата.
Шведски министар цивилне одбране Карл-Оскар Болин рекао је прошлог месеца да, пошто се глобални контекст променио, информације за шведска домаћинства морају да одражавају и промене.
Раније ове године упозорио је да би „могло доћи до рата у Шведској“, иако је то виђено као позив за буђење јер је сматрао да кораци ка поновној изградњи те „потпуне одбране“ напредују преспоро.
Због своје дуге границе са Русијом и искуства рата са Совјетским Савезом у Другом светском рату, Финска је увек одржавала висок ниво одбране. Шведска је, међутим, смањила своју инфраструктуру и тек је последњих година поново почела да се припрема.
„Из финске перспективе, ово је мало чудно. (Финска) никада није заборавила да је рат могућност, док су у Шведској људи морали мало да се уздрмају да би схватили да се то заиста може догодити“, каже Илмари Каико, ванредни професор ратних студија на Шведском универзитету одбране, који је иначе из Финске.
