Бајден се узда у подршку Тејлор Свифт, али Трамп је већ једном „победио Холивуд“: Колики је утицај познатих на изборе?

Amerika izbori

Постоји много разлога да се верује да би популарност поп певачице Тејлор Свифт могла да се претвори у политичку снагу, будући да је око 18 одсто америчких бирача, укључујући отприлике троје од 10-оро младих рекло да ће вероватније гласати за кандидата којег она подржи, преносе амерички медји позивајући се прошлонедељне анкете Њузвика.

Према анкети, да се избори у САД одрже сада, око 48 одсто Американаца гласало би за Доналда Трампа, док је подршка Џозефу Бајдену нешто нижа (42 одсто).

Млади амерички гласачи сматрају да је председник САД Бајден престар, узнемирени су због израелског рата у Гази и фрустрирани отписом студентског дуга, али како оцењује Блумберг, Свифт би могла да помогне Бајдену у завршници председничке трке како би ипак успео да оствари победу.

Да је њен утицај као јавне личности велики, потврђује и још једна чињеница. Наиме, Свифтова је у септембру позвала своје фанове на Инстаграму да се региструју, након тога је Воте.орг пријавио изненадних 35.000 регистрација.

Да се о њој размишља у политичком контексту поврђује и вест да је Бела кућа подржала Свифт прошле недеље, када је амерички Конгрес позвао компаније друштвених мрежа да предузму акције након што су се лажне слике певачице шириле на платформи X.

С тим у вези отвара се питање колика је заправо моћ славне певечице, која се сада уписује на подужи списак јавних личности које би требало да помогну још једној председничкој кампањи.

„Ријалитизације политике“

Истраживач-сарадник на Институт за политичке студије Јелена Вујановић у разговору за Еуронеwс Србија каже да овакво ангажовање певачице није новост и да њена подршка има свој одређен и очекиван политички пут.

Како је објанила, само учешће певача и других јавних личности на овај начин почива на социјално-психолошком механизму који има за циљ да пребаци позивитне емоције, препознатиљовост и наклоност људи које подржавају током камање.

„С обзиром да живимо у време ријалитизације политике, учешће јавних личности у изборним кампањама доприноси и повећању публицитета одређене партије или кандидата. Међутим, повећање публицитета није нужно увек добра ствар. На пример, наш познати глумац Сергеј Трифуновић је једно време и сам био председник странке па је често деловало да његова медијска препознатљивост више одмаже него што помаже“, објашњава она.

Сукоб две Америке

Вујановић подсећа и на неуспех Хилари Клинтон која је 2016. године била кандидат демократа на председничким изборима, али је победу те године однео Републиканац Доналд Трамп.

„Популарност јавних личности које су је подржале није могла да надомести њен лош рејтинг и имиџ. Рекла бих да стварни допринос јавних личности изборном резултату зависи од бројних фактора, али не бих рекла да може бити пресудан у ситуацијама када постоји изразита поларизација друштва или значајна разлика међу кандидатима у погледу подршке“, рекла је она.

Како додаје, управо та поларизација је у Америци више него очигледна, па су самим тим кандидати спремни да на све начине приволе гласаче да одаберу њих.

„Данас у Америци на сцени није само сукоб политика, већ сукоб вредности. Са једне стране сенилни Бајден и либерална а заправо ауторитарна елита која „цанцел“ културом покушава свима наметнути један поглед на свет, а са друге Доналд Трамп и нешто конзервативније и „десније“ јавне личности којих није мало – Кид Роцк, Џон Воијт, Џејмс Вудс, Кристи Свансон, Том Бреди итд“, каже Вујановић.

Објашнајва да Тејлор Свифт јесте на врхунцу своје популарности и да је неколико пута већ успела својим ангажманом да покрене значајан број људи, али Бајденова популарност је, оцењује, на историјском минимуму па је упитно и колико она заиста може свему да допринесе.

„Према оценама грађана Бајденов председнички рад има најнижи рејтинг од свих председника, односно од Џорџа Буша Млађег па све до данас. Према неким анкетама једва нешто више од пола чланова Демократске странке би било задовољно Бајденом као кандидатом, за разлику од много веће подршке коју Трамп ужива у кругу Републиканаца. Преко 72 одсто Републиканаца би било задовољно њим као кандидатом. Такође, и генералне анкете које мере рејтинге потенцијалних председничких кандидата дају предност Трампу, и што је још значајније, има предност у тзв. „свинг статес““, објашњава она.

Моглу ли познати да утичу и на излазност на изборима за ЕП?

Међутим, популарност Тејлор Сивфт има светске размере. Наиме по узору на америкчке Демократе и Европска комисија планира да ангажује групу „Манескин“ и њу како би мобилисали младе гласаче на овогодишњим изборима за Европски парламент, пише Еуронеwс. На листи, додају, су и Росалија, Манескин, Анжел и Стромај.

Другим уметницима, али и спортистима за које се сматра да имају довољно велику популарност, Европска комисија ће се такође обратити преко представника за медије.

Потпредседник Европске комисије Маргаритис Шинас је оптимистичан овим поводом и у својој недавној изјави је рекао да ће Свифт бити у Европи у мају, на музичкој турнеји, као и да очекује да она и све оне које позову да их подрже ће успети да утичу на то да што више младих глаас у јуну.

„Нико не може да мобилише младе боље од младих. Тако то функционише. Надам се да ће исто учинити и за младе Европљане. Надам се да ће неко из њеног медијског тима пратити ову конференцију за медије и пренети јој овај захтев“, рекао је.

Вујановић каже да је излазност на изборе за Европски парламент доста ниска, али је става да познате личности на ове изборе могу да утичу једино тако што ће само скренути пажњу на њих и то је, каже, све.

„Излазност на изборе за Европски парламент се значајно разликује по државама. У Словачкој је 2014. године она била врло ниских – 13 одсто, а 2019. године 22 одсто. У Португалу је у оба циклуса излазност била око 30 одсто, па све до Белгије и Луксембурга у којима излазност прелази 70, па и 80 одсто али је гласање тамо законски обавезно. У том смислу познате личности можда могу усмере више пажње на европске изборе и повећају позорност али то је све“, сматра она.

Хилари Клинтон подржао готово цео Холивуд, али јој то није осигурало победу

Међутим, ово није први пут да се спекулише да нека јавна личност активно учествује у изборној кампањи. Избори у Америци су иначе познати по томе да нека јавна личност подржава одређеног председничког кандидата.

Неки аналитичари тврде да је утицајна телевизијска звезда Опра Винфри 2008. године донела милион гласова Бараку Обами на изорима.

Међутим, постоји и друга страна медаље и чињеница да подршка јавних личности није нужно и победа на изборима, Подсетимо да је „срце“ Холивуда на председничим изборима 2016. године куцало за Хилари Клинтон. Иначе је познато да глумци и певачи традиционално подржавају кандидате из редова Демократа, сем популарног Клинта Иствуда, који је овим круговима иначе познат као „задрти“ републиканац.

У то време, Хилари Клинтон је највише новца и подршке добијала од Џоржа Клунија и Риса Винтерспуна. Њој су тада били отворено наклоњени и Леонардо Дикаприо, Стивен Спилберг, Бен Афлек и Квинси Џонс.

Према тадашнмем писању сајта Политико, свако од наведених је током кампање уплатио 2.700 долара намењених за демократе, односно то се у Америци дефинише као највиши законом дозвољени износ.

Осим што су поклонили новац, већина ових познатих личности је дала и јавну подршку и њеној кампањи. На пример, Тоби Мекгвајер је био домаћин једне од донаторских вечери, а исту ствар су урадил и Бијонсе Ноулс, Шерон Осборн и Меган Трејнор.

Међутим, упркос чињеници да је веилки број јавних личност стао на страну Клинтонове, она је те 2016. године изгубила битку против Доналда Трампа који се у Америци иначе котира као „звезда сама за себе“ и те године постао нови председник САД-а, чему се нада и ове године.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs