Према незваничној евиденцији активиста, више стотина миграната је изгубило живот на Балканској рути. Колики је тачан број – није познато. Углавном није познат ни њихов идентитет па се сахрањују као НН лица на локалним гробљима. Те гробове нико не посећује.
Највећи број мигранта на овој, најпознатијој рути, живот губи на реци. Дрина је брза и смртоносна, а код Лознице је она посебно тешка препрека за оне који се одлуче да је пређу у намери да се друге стане реке наставе потрагу за бољим животом.
Локални мештани у разговору за Еуронеwс Србија кажу да мигранте виђају често у близини реке, додају да они више нису новина, и наводе да готово свакодневно покушавају да пређу реку.
„Они ту спавају, једу, иду ујутру у продваницу, онда се врате. Стално покушавају да пређу Дрину“, причају.
Колико се миграната утопило у Дрини – није познато. Као што није ни познато колико их је укупно преминуло и погинуло у Србији, али и на читавом Балкану. Институције не воде званичне евиденције. Правница НГО „Кликактив“ Милица Швабић каже за Еуронеwс Србија да велики број миграната погине на некој од граница Србије са другим земљама.
„Највећи број умрлих је у Србији – на улазним и излазним границама. Такође у задње две године прилично велики број људи је изгубио живот између Босне и Хрватске“, каже она.
Једини извор информација је онлајн база података 4Д коју воде активисти. Овде се уписују смрти миграната на балканској рути. Документариста Војин Ивков каже да је забележно 400 смртних случајева од 2015. године.
„Могу замислити колико тек људи умре и за које нико не зна. Било је зима када су температуре ишле и до минус 20, а они прелазе те силне реке. Само неко заспи, а они наставе и иду даље. Ми ћемо тек налазити тела по тим џунглама које су близу граница и то у наредних десет година“, каже он.
Да доста миграната умире у Србији потврђује и чињеница да је на лозничком гробљу, изоловано, 12 идентичних хумки. Ко овде почива, одакле је дошао, колико је имао година, шта је био у животу по занимању пре него што је постао мигрант, нико никада неће сазнати. Швабић објашнава да на тим гробовима нема написаних имена и презимена.
„Проблем је што ми заправо не знамо ко се сахрањује. Сви ти гробови су обележени као НН лица и само стоји година смрти. Тако да ми врло често не знамо ко се сахрањује“, каже она.
Ивков додаје: „То нису незнани јунаци, то су незнани људи“.
Широм Европе исти проблем, остаје питање рупе у законодавству
И у Европи је проблем готово идентичан. Више од 1.000 необележених гробница откривено је на мигрантским рутама у Европској унији, пише Тањуг позивајући се на Гардијан.
Најмање 1.015 мушкараца, жена и деце сахрањено је пре идентификације током протекле деценије, док је Европски парламент 2021. године усвојио резолуцију која позива на идентификацију људи који су умрли на миграционим рутама и препознаје потребу за координисаном базом података за прикупљање детаља о настрадалима.
Упркос томе, широм европских земаља ово питање остаје рупа у законодавству, без централизованих података и усаглашеног процеса идентификације и сахрањивања. Проблем је потпуно „занемарен“, сматра европска комесарка за људска права Дуња Мијатовић изневши став да земље ЕУ не испуњавају своје обавезе према међународном закону о људским правима.
„Имамо форензичке стручњаке, али је неопходно да их владе ангажују“, рекла је Мијатовић и додала да успон крајње деснице и недостатак политичке воље могу да ометају развој одговарајућег система за решавање „трагедије несталих миграната“.
Више од 29.000 миграната умрло је на европским рутама, од којих је већина и даље неидентификована и сахрањена у гробницама на којима пише „Господин X“, „НН“ или „Мигрантски брод 4, 25.9.2022“ у различитим земљама ЕУ.
Ђуровић: Често не може да се утврди идентитет настрадалог мигранта
Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић каже за Еуронеwс Србија да породице несталих или погинулих миграната често контактирају надлежне организације и институције, што је знак да много људи страда на Балканској рути који су мимо статистика. Ђуровић додаје да многа тела тек касније испливају из река.
„Када дође до смрти непознатог лица постоји јасна процедура да покуша да се утврди идентитет, да се уради аутопсија уколико је то неопходно. Процедура у том смислу постоји. Оно што се јавља као проблем јесте када ви не можете да утврдите о ком лицу је реч, не можете да дођете до података о идентитету и после како ћете и где сахранити исту особу ко ће сносити те трошкове? То је све сада у сивој зони. У пракси се то некако решава“, каже он.
Како објашнајва тада обично локалне самоупаве сносе трошкове сахране или то чини Комесаријат за избеглице и миграције. Такође, каже да би по правилу требало да се чувају и ДНК подаци, али упитно је где се чувају и да ли се уопште то ради.
„Неко искуство из БИХ и општина близу наше границе показује да они тамо чувају те податке надајући се да ће једног тренутка неко моћи да те податке искористи, упореди, утврди да се утврди да ли је реч о истим лицима. Бојим се да то овде није случај и не верујем да ће породице несталих у будућности то моћи да учине“, рекао је он.
Такође, Ђуровић наводи да поред сахране пронађеног лица постоје и други проблеми који нису наивни, али су на неки начин маргиналилзовани.
„Оно што је други проблем јесте да ви не знате које су вере ти људи. Дешава се да они буду сахрањени на гробљу које нема никаву везу са њиховом вером. Постоји низ проблема и када се ради о у процесу сахрањивања“, каже он.
Ђуровић такође наводи да се често дешава да их контактирају проодице оних који нестану у овој рути и то је, каже, знак да многи страдају током миграције и да се у овом случају нема прецизних статистичких података.
„Многа тела испливају много касније у рекама. Није само Дрина тако јако опасно, посебно зими. Ради се о Дунаву такође, између Србије и Хрватске. Ради се о Тиси. Многе реке односе ове животе. Много људи нестане, бивају чак и убијени од стране криминалних банди. Посебно су у опасности малолетници без пратње родитеља. Тако да многа родбина се онда јавља и ви видите колико заправо има јуди. Можда процените да је то један велики број, али не знате увек тачно“, каже он.
