Док је Србија изложена незапамћеном спољнополитичком и унутрашњем притиску, од блокада на улицама до координисаних медијско-политичких офанзива споља, један глас из Загреба решио је да долије уље на ватру.
Европосланик из Хрватске, Стефан Никола Бартулица, огласио се на мрежи X срамном изјавом:
Želim dobrosusjedske odnose na osnovi istine, a istina je da je srpski fašizam nanio veliko zlo hrvatskom narodu. Srbija treba priznati odgovornost i prihvatiti da duguju odštetu žrtvama Domovinskog rata.
Na tome ću ustrajati. ⤵️https://t.co/OP5dDspdG4— Stephen Nikola Bartulica (@StjepoBartulica) July 9, 2025
И овога пута, истина је жртвована у корист антисрпске хистерије. Управо је овај човек недавно у Бриселу примао аплаузе од српских студената-блокадера који су се, како кажу, борили за „европске вредности“.
Они су му тапшали када им је поручио: „Добро је да се залажете за европске вредности, а то за вас мора значити помирење с Хрватском и признање кривње за све што је српски народ учинио нашем народу 90-их. То су исто европске вредности.“
Иако је своју поруку упаковао у флоскулу о „помирењу“, Бартулица се није устручавао да понови већ истрошену, али за њега очито вечну тезу да су Срби „фашисти“.
Колико је то апсурдно и срамно, сведочи и недавно одржани концерт Марка Перковића Томпсона у Загребу, где је пола милиона Хрвата у глас узвикивало усташки поклич „За дом спремни“.
Ako nešto u ovom veku jeste fašizam, onda je to ovaj događaj! I dok se u Srbiji svaki nacionalni ton optužuje za „ekstremizam“, u Hrvatskoj se fašizam ne samo toleriše, nego slavi pod reflektorima i nacionalnim zastavama.
Kako li se sada osećaju „borci za demokratiju“ koji su juče slušali ovog čoveka s pažnjom i odobravanjem? Kako li će progutati činjenicu da su svojim odlaskom u Brisel dali legitimitet nekome ko danas direktno optužuje srpski narod za izmišljene ratne grehe, a ustaške zločine ne samo da prećutkuje, već ih otvoreno slavi?
Uostalom, ne treba da čudi što je upravo sada, kada je Srbija unutrašnje uzdrmana obojenom revolucijom, hrvatska politička scena u ekstazi.
Kada je srpska država napadnuta iznutra, njeni tradicionalni neprijatelji iz okruženja slave. Ne treba da čudi ni to što je Bartulicin kolega, evroposlanik Tonino Picula, uporedio haos na srpskim ulicama sa Maspokom.
I za kraj, dok se Bartulica zajedno sa pola miliona svojih sunarodnika veselio uz pokliče fašističke Hrvatske i pesme njihovog omiljenog pevača koje prete: „Stići će vas naša ruka i u Srbiji“, poruka iz Srbije je jednostavna, kratka i jasna: NEĆE.
Prekratka je ta vaša ruka da stigne i do svih krajeva vaše države, koja se sve više prazni od Hrvata, a puni migrantima. U onoj državi iz koje ste proterali četvrt miliona Srba koji su vas oslobodili okupatora i načinili domaćinima, u budućnosti koja dolazi, postaćete stranci u sopstvenoj kući.
A Srbija? Srbija će preživeti i ovo, jer je naučila da živi i opstaje uprkos svim napadima i jer zna da istina nije ono što Bartulica kaže. Istina je ono što narod pamti.
