Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша изјавио је да је један од актуелних проблема људских права блокада РТС-а, где су запослени у јавном сервису тренутно најугроженији. Најавио је да ће ресорно министарство, у оквиру друштвеног дијалога, позвати декане факултета на разговор.
Бериша је за Тањуг оценио да су вишемесечне блокаде факултета и актуелна блокада РТС-а две различите ствари, јер се, према његовим речима, блокаде факултета покрећу изнутра.
Министар је навео да студенти блокаде сматрају да им захтеви нису испуњени, као и да сада постоје нови захтеви политичке природе, те да држава такве захтеве неће испунити.
„Видимо да већ прелазе на политичке захтеве. Немам ништа против тога – нека делују политички, али тада морају да се одрекну тога да су студенти. Ако се понашају као политичка организација, знаћемо да су политичка партија, институција, и поступићемо у складу с тим. Али када кажу да су студенти, а иза тога стоје политички захтеви, то је проблем. Имају право да се политички определе, нико им то не брани – нека уђу у неку политичку странку или оснују своју. Али тада више нису студенти. Универзитети морају да се ослободе како би могли нормално да функционишу и да раде за оне који желе да заврше своје студије“, рекао је Бериша.
„Покушаћемо најпре да започнемо дијалог са универзитетима“
Најавио је да ће министарство, у оквиру друштвеног дијалога, најпре разговарати са универзитетима, односно позвати декане на разговор.
„Покушаћемо најпре да започнемо дијалог са универзитетима. Позваћемо декане да дођу код нас, а ако не желе, ми ћемо отићи код њих – немамо проблем с тим. Било то у званичним институцијама или на другим местима – као министар сам спреман да разговарам било где, макар то било и на стадиону или ливади. Мени је важно да утврдимо да ли су проблеми стварно студентски или политички“, изјавио је министар.
Најавио је и да ће његов први радни састанак следеће недеље бити одржан са председницима националних савета, националних заједница и мањина, на којем ће се разговарати о даљем развоју ситуације.
Додао је да су кључни приоритети министарства решавање проблема у три општине на југу Србије – Бујановац, Медвеђа и Прешево.
Како је навео, међунационални односи су до сада уређени само у Медвеђи, али се планира да то буде учињено и у Бујановцу и Прешеву, што тренутно отежавају политичке прилике, пре свега, како каже, мешање привремених власти у Приштини, на челу са Аљбином Куртијем.
„Имамо мешање Владе Албина Куртија у Прешевској долини и покушаје да се кроз финансирање одређених активности изазову инциденти. Такође смо имали и политичке тензије након тројног састанка министара одбране Хрватске, Албаније и Косова. Министар одбране Албаније тада је дословце изјавио да му је један од приоритета стање Албанаца у Прешевској долини“, рекао је Бериша и додао да је то директно мешање у унутрашњу политику Србије.
Образовање је једно од кључних питања
Министар је истакао да је образовање једно од кључних питања, али да не види потребу да се за албанску мањину увозе уџбеници из Албаније или они које штампају привремене власти у Приштини
Додао је и да је формирање власти у Бујановцу изведено по принципу „један на један“, и да заједничка власт најбоље функционише када су заступљене и мањинске и већинске заједнице.
„Сматрам да би Министарство за људска и мањинска права требало да функционише као што је то урађено у општини Бујановац, делимично по мојој сугестији. После 22 године, тамо имамо власт у којој учествују и Албанци и Срби, односно Српска напредна странка и партија Шћиприма Арифија, бившег градоначелника Прешева“, рекао је министар.
Бериша је навео и да постоје позитивни примери понашања мањина у Србији, али да држава има изазове због мешања појединих земаља из региона, што ствара проблеме у понашању појединих националних мањина.
„Конкретно, Хрватска се меша у живот Хрвата и Буњеваца у Војводини. Имамо и изражено мешање ненадлежних органа Приштине када су у питању Албанци у Бујановцу. Такође, делимичне проблеме имамо и са бошњачком заједницом због мешања две државе – Сарајева и Турске. А присутно је и тихо деловање Бугарске“, закључио је Бериша.
