Берлин на мети критика због „угрожавања“ Шенгена: Да ли је Немачка оправдала разлоге за увођење граничних контрола

Nemacka policija

Одлука Немачке да пооштри контролу на читавој копненој граници чини се да је задала тежак ударац толико цењеној слободи кретања у Европи и могла би озбиљно да тестира јединство ЕУ. Од 16. септембра Немачка контролише своје границе, а ова одлука биће на снази током наредних шест месеци. Као разлоге, Берлин је навео ограничавање илегалних миграција и заштиту од тероризма.

Немачка, подсетимо, од 2015. већ контролише своју границу са Аустријом. Од прошле године то је случај и са Пољском, Чешком и Швајцарском, а сада гранични полицајци насумично заустављају путнике и на граници са Француском, Луксембургом, Холандијом и Данском.

Држава чланица шенгенског простора контролу може увести само привремено и у случају изузетних околности. Бројни случајеви су пак показали да „привремено“ може да потраје.

У принципу, европска шенгенска зона без пасоша, која је створена 1985. године и сада укључује 25 од 27 држава планица ЕУ плус четири друге, укључујући Швајцарску и Норвешку, омогућава слободно кретње између њих свих без граничних контрола. Привремене провере су дозвољене у хитним случајевима и изузетним околностима како би се спречиле специфифичне претње унутрашњој безбедности или јавној политици, а обично се намећу након терористичких напада, за велике спортске догађаје и током пандемије.

Немачка није једина која је пооштравала граничне контроле последњих година. Осам других чланица Шенгена тренутно проверава своје унутрашње границе, пише ДW.

Од 2006. године било је укупно 441 обавештење о контролним мерама у државама Шенгена, при чему је Француска предњачила. Од терористичких напада 2015. и 2016. године, француска влада је задржала право да трајно контролише све копнене границе. Ове контроле су више пута проширене, са променљивим оправдањима као што су претња тероризмом, миграциони притисак, руска шпијунажа или велики спортски догађаји.

Немачка такође од 2015. контролише своју границу са јужним суседом Аустријом, рекавши да жели да смањи ризик од тероризма и број тражилаца азила који улазе у земљу. Аустрија користи иста оправдања да контролише своје границе са Словачком, Чешком, Мађарском и Словенијом.

Граничне контроле су достигле свој врхунац током пандемије ковида 19 пре четири године, када су скоро све земље Централне Европе покушале да се боре против ширења вируса путем пасошких контрола и делимичног затварања граница. Ови напори су створили дуге саобраћајне гужве и негодовање међу путницима и теретним превозницима.

Данска, позивајући се на терористичке претње у вези са ратом у Гази и ризике од руске шпијунаже, спроводи провере копненог и морског транзита из Немачке, пише Гуардиан.

„Као да је АфД већ на власти“

Као гарант Шенгенског споразума, Европска комисија – која је у понедељак обавештена о плановима Немачке – генерално је прихватила оправдања држава чланица за поновно увођење привремених контрола без приговора.

Посматрачи су очекивали да ће то учинити исто за захтев Берлина, упркос чињеници да се чини да постоји мало јасног практичног оправдања за провере за свим границама.

Најновији у низу смртоносних напада ножем у којима су осумњичени били тражиоци азила у Солингену прошлог месеца десио се неколико дана пре кризних регионалних избора у источној Немачкој који су резултирали историјским успехом десничарске Алтернативе за Немачку (АфД) у две савезне државе.

Анкете показују да је миграција такође највећа брига бирача у Бранденбургу, који одржава ускоро сопствене изборе, уз прогнозу да ће Социјалдемократска партија левог центра канцелара Олафа Шолца завршити иза деснице.

„Изгледа да је намера владе да симболично покаже Немцима и потенцијалним мигрантима да ови други овде нису пожељни“, рекао је Маркус Енглер из Немачког центра за интеграцију и истраживање миграција.

„Неће бити у складу са законима ЕУ – али да ли ће ово одвратити Шолца да настави“, рекао је.

Кристофер Вратил са Универзитета у Бечу био је још оштрији, оптужујући Берлин да „влада као да је АфД [већ] на власти“.

После данашњег дана, рекао је Вратил, немачки политичари „више не би требало да ми говоре да неко други не поштује законе ЕУ… Желећи да избришу Шенген једним потезом пера – и то потпуно без размишљања“.

Говорећи за Еуронеwс Србија, новинар ДW-а Срећко Матић каже да ова одлука може да буде проблематична, не само због чињенице да би могла да повуче ланчану реакцију, да и друге земље направе исто, а домино ефекат би се вероватно тако осетио и на такозваној балканској рути.

„Проверавали смо податке, од 2006. до 2015. до великог избегличког таласа, само је 35 пута направљен изузетак од правила. Значи само 35 пута су уведене у разним чланицама Шенгена привремене граничне контроле, 35 пута за девет година. А у ових девет година од 2015. је већ више од 400 пута. Значи оно што је било дефинисано као изузетак од правила, постаје заправо неписано правило које би могло да има катастрофалне последице за Шенген, а то видимо и по доста бурним реакцијама немачких комшија. Пољски премијер Доналд Туск, који није био баш претерано срећан, рекао је да је то неприхватљиво, очигледно се Немци баш и нису претерано консултовали са својим комшијама. Туск је рекао да је то де фацто суспензија Шенгена. Слична реакција из Аустрије“, рекао је Матић.

Аустријски министар унутрашњих послова рекао да, иначе, нема шансе да они прихвате те људе које Немци буду одвраћали на својој граници. Занимљива реакција стиже Будимпеште, мађарски премијер Виктор Орбан, који је преко друштвене платформе X честитао Олафу Шолцу на том потезу и рекао је да коначно Немачка прелази на потпуно стриктне граничне контроле.

Незадовољни и становници пограничних места

Одлука Немачке да поново уведе контролу на свим копненим границама у наредних шест месеци не задовољава оне који често прелазе те границе. Међу њима су становници Еупена, белгијског града на немачком говорном подручју неколико километара од границе. Многи иду у куповину у Немачку јер су цене јефтиније, а продавнице боље снабдевене.

„Ако ми постане проблем да идем у куповину, онда се не слажем са овом мером. Мислим да је слобода кретања важна јер се налазимо у пограничном подручју и свака држава треба нешто да увози и извози из иностранства, и мислим да је важно да могу да путујем напред-назад“, рекао је Андреас из Еупена.

Возачи камиона који прелазе границу резигнирани су чекањем на граничним прелазима. Неки су већ навикли на контроле на другим границама, које већ постоје неколико месеци. Нарочито они који путују према источноевропским земљама или ка Уједињеном Краљевству након Брегзита, често су приморани да покажу свој терет.

„Од Брегзита смо открили да су Немци прилично добри у контроли. Понекад заврше за мање од 15 минута. Можете да средите папирологију и онда поново да кренете даље“, рекао је Пол, возач камиона.

Људи који су живели у ери пре шенгенског простора сећају се дугих процедура на европским границама.

„Када сам студирала, отишли смо у Берлин и тамо смо видели подељени град. А сада, када сам чула вести, запитала сам се да ли ћемо се вратити у то време јер то је било веома импресивно. Тада смо морали да изађемо из аутобуса, контролисали су све пасоше, аутобус и пртљаг. Било је то 80-их година“, рекла је Маријке ван Цекенберге, држављанка Белгије.

Опширније о овој теми можете погледати у емисији Еуронеwс Свет где је гостовао дописник РТС из Немачке Ненад Радичевић.

„Не може се рећи да постоје неки резултати ако се изузму гужве на пре на главнм ауто-путевима из Аустрије, где је због сужења и тих контрола успорен саобраћај. Што се тиче броја илегалних имиграната, ту статистика не постоји. Парадокс, али у првој половини ове године је за 20 одсто мање тражилаца азила него у истом периоду прошле године иако се мора признати да је пошле године дошло до својеврсног рекорда у броју новопридошлих тражилаца азила од 2015. и 2016. када је била та чувена избегличка криза и када су те бројке биле знантно веће. Међутим, прошле године је у Немачку дошло око 350.000 људи који су тражили азил, то је око три пута мање него што је било 2015/2016, тако да не може се рећи да је у питању нека криза. Али, да, јесте то политичка тема чак и на покрајинским изборима, чак иако покрајинске власти немају превелике надлежности по том питању, али је то тема која очигледно окреће бираче, али и политичке партије“, рекао је он.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs
Претрага
Close this search box.