Није питање да ли ће доћи до још једног сукоба између Либана и Израела, већ када. Израел је успео да извуче низ тактичких победа из досадашњег рата, али није имао капацитет да потпуно победи Хезболах.
Сада када Израел настоји да одржи слободу деловања унутар Либана, могућ је знатно већи сукоб од оног који се завршио прекидом ватре 27. новембра.
Велики део анализа о сукобу између Либана и Израела, који је прешао у отворену битку у септембру 2024, обухвата само период до 8. октобра 2023, али је ово веома сиромашно тумачење које занемарује важне лекције из историје сукоба.
Шта је обликовало либанско-израелски рат
Дан након напада на Израел 7. октобра, предвођеног Хамасом, постало је јасно, кроз јавне изјаве и акције Израелаца, да је циљ рата који је покренут да се нанесе максимална колективна казна цивилном становништву Газе.
Најмање 413 Палестинаца, већином цивила, убијено је тог дана у Гази. Следећег дана либанска група Хезболах почела је да отвара ватру на израелску опрему за праћење постављену у окупираној области Фарме Шеба.
Након што је Израел извео ваздушне нападе на југ Либан и убио четири припадника Хезболаха, либанска оружана група је одговорила отварањем ватре на израелске војне локације и опрему за надзор 9. октобра. Истог дана бивши израелски министар одбране Јоав Галант прогласио је „потпуну опсаду“ Газе и „борбу против људских животиња“ како би оправдао блокаду све хране, воде и струје.
Схватајући озбиљност онога што се догодило, генерални секретар Хезболаха Хасан Насралах пружио је подршку палестинским оружаним групама у Гази. Међутим, група није желела да увуче Либан у свеобухватни рат и више пута је наглашавала то. Једино обећање које је Насралах дао било је да ће „Хамас победити“.
Од 8. октобра 2023. до 20. септембра 2024. Израел је био одговоран за око 81 одсто свих напада између обе стране, убивши 752 особе у Либану, док су у нападима Хезболаха убијена 33 Израелца.
Последњи пут рат између Либана и Израела вођен је 2006. године, а почео је када је Хезболах извео рацију и киднаповао израелске војнике. Овај рат је добро испланирао Хезболах и резултирао је победом групе, пошто су се израелске снаге повукле са либанске територије.
Оно што је Хезболах учинило првом арапском силом која је однела победу 2006. сводило се на апсолутну неравнотежу моћи, у којој је застој у комбинацији са тактичким победама и добро спроведеним планом довео до пораза израелске војске. Након овога, док су израелске снаге хиљаду пута прекршиле либански суверенитет, копном, морем и ваздухом, повремено убијајући борце Хезболаха у Сирији, што је изазивало кратке граничне окршаје, две стране су се удаљиле од свеопштег рата.
Међутим, 2019. године Израелци су почели да раде на новој безбедносној огради/зиду дуж либанске границе, прешавши границу познату као „Плава линија“. Године 2023. најзначајније отимање земље било је северно село Гаџар, које је одсечено од Либана и отворено за посете Израелцима. Осим тога, израелске снаге су у више наврата улазиле у Либан како би очистиле земљиште између ограде и либанских пољопривредних површина, што је резултирало поновним сукобима.
У периоду од 2006. до 2023. Израел је радио на инфилтрацији у Хезболах и шпијунирању политичке партије, док је либанска група знатно ојачала. Ово је од великог значаја за сукоб који се одиграо у протеклих 16 месеци, јер је Хезболах 2006. био донекле упоредив по моћи са Хамасом на почетку рата у октобру 2023. године.
Хезболах је такође настао из сукоба између Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) и Израела, када су Израелци покренули инвазију на Либан 1982. Израел је у том рату убио око 20.000 Палестинаца и Либанаца, а он је окончан прекидом ватре због предаје ПЛО-а и прихватања депортације у Тунис.
Ипак, након што су борци и вођство ПЛО-а отишли, Израел није напустио либанску територију, окупирао је југ земље, док је његова савезничка милиција, укључујући Партију Фаланга, масакрирала хиљаде цивила у палестинским избегличким камповима и око њих.
Лекција коју су овде научили сви будући покрети који ће се борити против Израела била је да никада не предате своје оружје – отуда и слоган Хамаса „победа или смрт“. Појединачно највеће достигнуће које је Хезболах забележио у својој историји било је присиљавање Израела да се повуче са либанских земаља и одустане од њихове окупације.
Зашто је поновни рат неизбежан
Јасно је да рат између Либана и Израела, који је трајао скоро два месеца, није био рат за који је Хезболах био спреман. Чак и након израелске саботаже која је обухватала експлозију пејџера, у којима су повређене хиљаде људи широм Либана, укључујући многе цивиле, либанска група је и даље настојала да води ограничену битку, о чему сведочи говор Насралаха у то време.
Међутим, Израел се ту није зауставио и одлучио је да ликвидира већину Хезболаховог вишег руководства, укључујући Насралаха, чинећи рат неизбежним.
Већ 8. октобра 2024. израелски премијер Бењамин Нетањаху је претио Либану разарањем сличним оном у Гази. Иако је напад који су Израелци покренули био погубан за цивилно становништво (скоро 2.000 људи), било је јасно да није одлучено да се покрене напад у стилу Газе. У међувремену, Хезболах је почео да користи теже пројектиле из свог огромног арсенала, али је пазио да велики део напада буде симболичан или усмерен на војне објекте.
Ово није имало никакве везе са оним што је било која страна можда желела да ради, али је постојало стратешко ограничење, које се, чини се, погоршавало у последњој недељи пре прекида ватре.
До краја новембра Израел није успео да направи значајан напредак на терену на југу Либана и није постигао циљ да дође до области реке Литани. Са друге стране, Хезболах није био способан да изједначи ниво разарања које је Израел нанео либанским градовима користећи своју ракетну стратегију, већ се борио у суштини с повезом на очима. Обе стране су схватиле да ће неизбежни резултат бити застој, па је, да би се зауставило даље разарање, дошло до прекида ватре.
Након што је претрпео велики прекид у линији снабдевања кроз Сирију, као и због губитка вођства и многих команданата, који се такође боре да реше питања инфилтрације, Хезболах је ослабљен, али не и уништен. И даље има застрашујућу копнену снагу од око 100.000 бораца, домаћи капацитет за производњу оружја и обиље муниције, што израелска војска зна.
Губитак Насралаха није мала ствар и још увек остаје у главама сваког присталице унутар земље, од којих многи и даље жуде за осветом након онога што је учињено против њихове нације. Израел се показао неспособним да победи Хамас после 15 месеци свеопштег разарања, починивши један од најгорих злочина од Другог светског рата. Хезболах је и даље много способнија борбена снага од Хамаса, али постоје бројна ограничења за њега због домаће политичке/економске/друштвене ситуације унутар Либана.
– Ако Израел одлучи да остане унутар либанске територије, из било ког разлога, биће само питање тренутка када ће се нешто предузети. Следећи сукоб ће такође вероватно бити много крвавији, а број погинулих учиниће да прошлогодишњи сукоб изгледа релативно безначајно у поређењу са тим. То се можда неће догодити у блиској будућности и могло би да потраје више од годину дана, али сукоб је далеко од краја – сматра Роберт Инлакеш, политички аналитичар, новинар и режисер документарних филмова који је живео на палестинским територијама и извештавао са њих, а тренутно ради за „Qудс Неwс“.
Израел је од 27. новембра прекршио примирје неколико стотина пута и јасно је ставио до знања да је нова реалност да има пуну слободу деловања и да може да остане у деловима јужног Либана колико год жели.
– Због тога ће морати да дође до рата да би се осигурало постизање стварног прекида ватре и да либанска територија није отворена за израелску војску да бомбардује, пуца на цивиле и киднапује их – додао је Инкалеш у тексту за РТ.
Нетањаху се сада хвали како је променио мапу околног региона, док је његов нови начелник Генералштаба Ејал Замир недавно изјавио да ће 2025. и даље бити година борбе. Израел делује агресивно, проширује своје границе и изгледа да не одустаје од ратног хушкања са Ираном, што ће довести до још већег хаоса. Хезболах ће морати пажљиво да управља домаћим тереном Либана и, када буде деловао, да примени добро припремљен план ако одлучи да узврати на свакодневне нападе Израела на његову земљу. Сви знаци упућују на то да се спрема опасна ескалација.
