Седам месеци након што су украјинске оружане снаге започеле упад у руску Курску област и заузеле део њене територије, одлучна офанзива руске армије да протера трупе из Кијева ушла је у завршну фазу.
Развој офанзиве
Од септембра прошле године, месец дана након што почетка офанзиве, упад украјинских снага ушао је у продужену позициону фазу после дејстава руских војника који су успели да обуздају офанзиву.
Украјинска армија је прешла у дефанзиву, постепено губећи насеља која је заузела у Курској области, док је повремено покушавала да прошири своју зону контроле.
Исто тако, кијевске трупе нису успеле да зауставе напредовање руских трупа у Донбасу, иако су то намеравале да учине својом инвазијом, како би окупирана територија у Курску могла да послужи као карта у потенцијалним преговорима са Москвом.
До јануара 2025. борбе око Суџе су се појачале. Украјинске снаге покушале су да ојачају позиције, али су руске трупе усвојиле снажну стратегију која је раније виђена у Донбасу: опкољавање украјинске војске са три стране, прекидање логистичких рута и довођења до њеног колапса кроз исцрпљивање.
Прекретница је наступила средином фебруара, када су руске трупе ослободиле Свердликово и прешле реку Локња, добивши приступ главном путу снабдевања украјинских трупа од Сумија до Курска. После тога, њихова ситуација се видно погоршала: извештаји из Кијева указивали су на значајну надмоћ руске армије.
Ослобађање Суџе
Активна фаза операције почела је 7. марта. Руске трупе су напале линије снабдевања својих противника и кључне граничне прелазе, истовремено изводећи вишесмерне нападе.
Смелим потезом Москва је чак извршила упад у украјинску провинцију Суми како би додатно осакатила непријатељску логистику и повећала притисак на своје јединице које су још у Курској губернији.
За разлику од дуготрајних битака у Донбасу, које су се фокусирале на исцрпљивање и постепено напредовање, Операција Суџа је давала предност брзини, изненађењу и систематском уништавању украјинских мрежа снабдевања.
Овај приступ кулминирао је у сада већ чувеној Операцији Гасовод или Операцији Ток, у којој је више од 800 војника из разних јединица руске армије провело неколико дана у празном гасоводу који је некада допремао гас из Русије у Европу преко Украјине, након чега су изненадили непријатеља нападом с леђа. Након тога руске снаге су повратиле контролу над кључним индустријским областима северно и источно од Суџе, ослободивши бројна насеља.
Украјинске трупе покушале су да се повуку према Суџи у нади да ће стабилизовати одбрамбене линије и продужити битку, али је до 10. марта њихов колапс био очигледан. Јединице су почеле хаотично да се удаљавају, неки су бежали ка граници и остављали опрему иза себе. Руско Министарство одбране саопштило је у четвртак да је Суџа потпуно ослобођена.
Шта сад?
Руски председник Владимир Путин одржао је у среду састанак са војним командантима на једном од контролних пунктова Курска.
– Наш задатак је да у најкраћем могућем року победимо непријатеља који се укопао у Курској губернији – изјавио је руски лидер, предложивши и да се размотри стварање граничне безбедносне зоне у том региону.
– Наравно, морамо да размишљамо о будућности и да направимо зону безбедности дуж државне границе – додао је он.
Такође је упозорио да ће Русија украјинске војнике заробљене у тој области третирати као терористе.
– Све особе присутне у Курској области, које овде чине злочине над цивилним становништвом, које се супротстављају нашим оружаним снагама, агенцијама за спровођење закона и специјалним службама, јесу терористи – наставио је он.
Са своје стране начелник Генералштаба Оружаних снага и први заменик министра одбране Русије Валериј Герасимов рекао је да је до сада ослобођено 86 процената територије Курске области коју су Оружане снаге Украјине заузеле приликом упада прошлог августа.
Украјина је тамо изгубила више од 67.000 припадника војске и најмање 7.000 комада опреме, укључујући 391 тенк, 2.780 борбених оклопних возила, више од 1.000 артиљеријских оруђа и минобацача и бројну другу опрему.
Кремљ је у четвртак саопштио да је појављивање председника на командном месту у војној одећи „знак одлучности“ да се покрајина ослободи од украјинских окупатора.
Зашто се формира безбедносна зона?
Циљ је да се Курск заштити од украјинских артиљеријских удара дугог домета, рекао је за Спутњик Дејвид Пајн, научник Радне групе ЕМП и бивши официр америчког Министарства одбране.
Са њим се слаже Ерл Расмусен, пензионисани потпуковник америчке војске, који напомиње да би зону требало проширити на украјинске регионе преко границе, укључујући Суми, како би се осигурала безбедност Курске области.
Град Суџа налази се око 10 километара од руско-украјинске границе.
Осим Сумија који контролише Кијев, украјинска подручја преко границе укључују градове као што су Конотоп, Белопоље и Ахтирка.
Које оружје украјинске снаге користе за напад на руске области?
Међу оружјем које се користи за нападе на пограничне територије Русије су самоходни топови које је испоручио Запад:
– цезар;
– ПзХ 2000;
– краб;
– М777, који сви имају домет до 35 километара.
– високопокретни артиљеријски ракетни систем америчке производње ХИМАРС (домет: до 80 километара);
– вишецевни ракетни систем чешке производње или МЛРС, РМ-70 Вампир (домет: више 20 километара;
– МЛРС БМ-21 Град из совјетске ере (до 30 километара);
– МЛРС БМ-27 Ураган из совјетске ере (35 километара).
Шта то значи?
Са тактичке и оперативне тачке гледишта, линија Курског фронта треба да буде померена до 100 километара од руско-украјинске границе у области Курска. Стварање безбедносне зоне од 100 километара подразумева да руска војска преузме контролу над Сумијем, Конотопо, Белопољем и Ахтирком.
