Пре тачно годину дана испоручен је последњи Боинг 747, и на тај начин први џамбо-џет отишао је у историју након пет деценија „парадирања“ небом. Годину дана касније, његов „млађи колега“ Боинг 737 Макс 9 могао би да оде у привремену пензију након што је америчка авиокомпанија “Јунајтед ерлајнс“ саопштила је да су пронађени лабави завртњи на неколико летелица, што наставља серију примедби које долазе са разних страна на рачун овог путничког авиона.
„Чуо се заиста гласан прасак у левом задњем делу авиона и бука. Све ваздушне маске су пале“, рекао је Еван Смит, један од 171 путника у авиону Боинг 737-9 Макс компаније “Аласка ерлајнс“ на лету 1282 из Орегона за Калифорнију који је у петак морао принудно да слети због откидања кабинског дела трупа авиона.
Недуго затим Америчка федерална управа за ваздухопловство (ФАА) наложила је привремено приземљење неких авиона Боинг 737 Макс 9, али и да је потребно прегледати 171 авион ове компаније.
Тренутно светски превозници користе око 215 Боингових летелица типа 737 Макс 9, показују подаци аналитичке фирме за ваздухопловство Цириум, а око 170 њих има врата која су у петак отпала усред лета „Аласка ерлајнс“.
Одлука америчког регулатора алармирала је многе авиокомпаније, али и регулаторе да провере да ли је све у реду са Боинг авионима у њиховим флотама.
Па је тако Европска агенција за безбедност ваздушног саобраћаја (ЕАСА) прихватила одлуку о приземљивању, нагласивши уједно да их превозници из чланица у ЕУ не користе, пренео је Ројтерс.
Иако ниједна од индијских авиокомпанија нема у својој флоти летелице типа Боинг 737-9 Макс, наделжни су издали наредбу да се изврши ванредна инспекција свих авиона типа Боинг 737-8 Макс у власништву индијских авио компанија.
Кинески регулатор је затражио појединости о овом инциденту, а бројне компаније широм света известиле су да ће поштовати захтев америчког регулатора, због чега су отказане стотине летова.
У међувремену, америчка авиокомпанија “Јунајтед ерлајнс“ саопштила је да су пронађени лабави завртњи на неколико летелица Боинг 737 Макс 9, истом моделу авиона који је користила “Аласка ерлајнс“
„Пошто смо у суботу почели прелиминарне инспекције, пронашли смо случајеве за које се чини да се односе на проблеме са инсталацијама и држачем за врата, на пример, завртње којима је било потребно додатно затезање. Ове налазе ће исправити наш технички тим како би се авион безбедно вратио у службу“, саопштио је Јунајтед.
Неименована компанија најавила проблеме
Иако Федерална управа за авијацију и Боинг нису коментарисали наводе ‘Јунајтед ерлајнса“, да „поново“ нешто није у реду са Боингом, упозорила је неименована авио-компанија пре две недеље открила на две овакве летелице шрафове без матица или са лабаво затегнутим матицама на веома важним уређајима, који служе за стабилизацију и контролу авиона за време лета.
Тим поводом, представници Боинга саопштили су да су обављене поправке на оба авиона, те позвали захтев свим светским авио-компанијама да на моделу 737 Маx провере управљачки механизам, као и шрафове и матице у тим уређајима, пренео је ЦНН.
Најпродаванији авион са низом проблема
Низ безбедносних проблема које су забележени претходних година, доделио је Боингу 737 Макс опис „најчешће провераван транспортни авион у историји“.
Летелица је негативан публицитет најпре зарадила 2018. године када се путнички авион срушио у у море, убрзо након полетања из индонежанске Џакарте. Том приликом у путничком авиону је било 188 људи.
Пет месеци касније, само шест минута након што је полетео из Адис Абебе, амерички Боинг 737 срушио се на 60 километара од главног града Етиопије, приликом чега је погинуло свих 157 путника.
Након два фатална пада летелица након чега је погинуло 346 људи, и милионских губитака, у јануару 2020. компанија Боинг саопштила је да ће суспендовати производњу свог тада „најбоље продаваног авиона 737 Макс.
Те несреће, отказане наруџбине, забрана продаје и трагање за техничким недостатцима коштале су Боинг чак 20 милијарди долара.
Ипак, летелица је поново пуштена у саобраћај у децембру 2020. године, али су у априлу ове године откривени нови проблеми, јер су инсталације неких уређаја у задњем делу пилотске кабине урађени на непрописан начин, наводи се у информацији, уз назнаку да, како тврди Боинг, то није представљало опасност по безбедност путника.
