Руски дронови и агенти спроводе нападе широм земаља НАТО, а Европа сада ради оно што би пре само неколико година изгледало незамисливо: планира како да узврати.
Идеје се крећу од заједничких офанзивних сајбер операција против Русије, преко бржег и боље координисаног објављивања да је Москва одговорна за хибридне нападе, до изненадних војних вежби под вођством НАТО, према речима двојице високих европских званичника и троје дипломата ЕУ.
– Руси константно тестирају границе, али какав ће бити одговор, докле можемо ићи – приметила је летонска министарка спољних послова Бајба Браже у интервјуу за бриселски лист „Политико“, и додала да „није причање оно што шаље сигнал, већ деловање“.
Руски дронови су последњих недеља и месеци надлетали Пољску и Румунију, док су мистериозни дронови правили хаос на аеродромима и војним базама широм континента. Други инциденти укључују:
ометање ГПС сигнала
уласке борбених авиона и морнаричких бродова
експлозију на кључној пољској железничкој линији која превози војну помоћ за Украјину
– Европа и НАТО морају да се запитају колико дуго смо спремни да трпимо овакву врсту хибридног рата … (и) да ли би требало да размотримо да и сами постанемо активнији у овој области – рекао је прошле недеље немачки државни секретар за одбрану Флоријан Хан за телевизију „Велт“.
Хибридни напади нису нова појава. Русија је последњих година:
слала убице да ликвидирају политичке непријатеље у Великој Британији
оптуживана за уништавање складишта оружја у Централној Европи
покушавала да дестабилизује ЕУ финансирањем крајње десничарских политичких партија
учествовала у ратовању на друштвеним мрежама
покушавала да преокрене изборе у земљама попут Румуније и Молдавије
Али обим и учесталост тренутних напада су без преседана. ГЛОБСЕЦ, истраживачки центар са седиштем у Братислави, израчунао је да је између јануара и јула у Европи изведено више од 110 саботажа и покушаја напада, углавном у Пољској и Француској, од стране људи повезаним са Москвом.
– Данашњи свет нуди много отворенији – заправо, могло би се рећи и креативнији – простор за спољну политику. Пажљиво пратимо растућу милитаризацију Европе. Да ли је то само реторика или је време да одговоримо – упитао је руски лидер Владимир Путин током октобарске конференције на Валдају.
Русија може видети ЕУ и НАТО као ривале или чак непријатеље, рекао је Дмитриј Медведев, бивши руски председник и тренутни заменик шефа Савета безбедности и додао: „САД су наш противник“. Ипак, Европа не жели рат са нуклеарно наоружаном Русијом и мора да пронађе начин да одговори тако да одврати Москву, али да не пређе црвене линије Кремља које би могле довести до отвореног сукоба.
То не значи повлачење, тврди генерал Мајкл Класон, шеф шведске одбране.
– Не можемо дозволити себи да будемо уплашени и да имамо велику жељу за ескалацијом. Морамо да будемо чврсти – рекао је он.
До сада је одговор био јачање одбране. Након што су руски ратни дронови оборени изнад Пољске, НАТО је најавио да ће појачати противваздушну одбрану на источном крилу, што је ЕУ такође подржала. Чак и то љути Москву, пише „Политико“.
Европљани „би требало да се плаше и дрхте као глупе животиње које воде на клање“, рекао је Медведев почетком октобра.
Честе руске провокације мењају тон у европским престоницама.
Након што је прошле недеље распоредио 10.000 војника да заштити критичну инфраструктуру после саботаже железничке линије која повезује Варшаву и Кијев, пољски премијер Доналд Туск 21. новембра оптужио је Москву за „државни тероризам“.
Након инцидента, шефица спољне политике ЕУ Каја Калас рекла је да такве претње представљају „екстремну опасност“ по блок и нагласила да мора бити „снажан одговор“ на нападе.
Прошле недеље, италијански министар одбране Гвидо Крозето критиковао је „инерцију“ континента пред растућим хибридним нападима и представио план од 125 станица за одмазду. У њему је предложио оснивање Европског центра за сузбијање хибридног ратовања, сајбер јединицу од 1.500 људи, као и војно особље специјализовано за вештачку интелигенцију.
– Сви треба да ревидирају своје безбедносне процедуре. Јасно је да Русија појачава свој хибридни рат против грађана ЕУ – рекао је пољски министар спољних послова Радослав Сикорски 20. новембра.
Шта значи снажнији одговор ЕУ
Упркос све оштријој реторици, шта тачно значи снажнији одговор и даље је отворено питање.
Део тога произилази из разлике између Москве и Брисела – Брисел је више ограничен деловањем у оквиру правила, према речима Кевина Лимонијера, професора и заменика директора паришког истраживачког центра ГЕОДЕ.
– Ово поставља етичко и филозофско питање: да ли државе вођене владавином права могу себи да приуште коришћење истих алата и исте стратегије као Руси? – упитао је он.
10/
Switching gears
Frequent Russian provocations are changing the tone in European capitals.After deploying 10,000https://t.co/pgwIOVAs35
troops to protect Poland’s critical infrastructure following the sabotage of a rail line linking Warsaw and Kyiv, Polish Prime Minister…— Lew Anno Support#Israel #Ukraine 24/2-22 (@anno1540) November 27, 2025
До сада, земље попут Немачке и Румуније пооштравају правила која би властима омогућила обарање дронова који лете изнад аеродрома и војно осетљивих објеката.
У међувремену, службе националне безбедности могу да делују у правној сивој зони. Савезници од Данске до Чешке већ дозвољавају офанзивне сајбер операције. Наводно је Уједињено Краљевство 2017. хаковало мреже Исламске државе (ИСИС) како би добило информације о раним фазама програма дронова ове терористичке групе.
Савезници морају „бити проактивнији у сајбер офанзиви“, рекла је летонска министарка Браже, и фокусирати се на „повећање ситуационе свести – окупљање и координацију безбедносних и обавештајних служби“.
У пракси, земље би могле користити сајбер методе за циљање система кључних за руске ратне напоре, као што је економска зона Алабуга у Татарстану, у источно-централној Русији, где Москва производи дронове „шахед“, као и енергетске објекте или возове који превозе оружје, рекао је Филип Бријка, политиколог и стручњак за хибридне претње на Пољској академији наука.
Европа такође мора да смисли како да одговори на велике руске кампање дезинформација сопственим напорима унутар земље.
НАТО је, са своје стране, одбрамбена организација и опрезан је према офанзивним операцијама.
Савезу би приоритет требало да буде демонстрација силе која илуструје снагу и јединство, сматра Оана Лунгеску, бивша портпаролка НАТО и сарадница лондонског Краљевског института уједињених служби. У пракси, то значи брзо објављивање да ли је Москва одговорна за хибридни напад и извођење војних вежби „без претходне најаве“ на руској граници са Литванијом или Естонијом.
