До европских избора остало је још три месеца. Око 400 милиона Европљана својим гласовима креираће изглед Европског парламента, а индиректно и састав осталих тела Европске уније. У овој супер-изборној години, у којој на биралишта излази готово половина света, намеће се питање ко ће креирати европске политике?
Игре су почеле. Свега има у политичкој арени, посебно како се ближи финиш изборне трке, а европски политичари током кампање једним оком гледају и у прогнозе. Према предвиђањима Европског савета за спољне односе, могућ је раст броја посланика у групацијама деснице. Конзервативци и реформисти тако би могли имати 18, а Идентитет и демократија, коју чине десничарке странке попут Алтернативе за Немачку, италијанска Лига и Национално окупљање Марин ле Пен, чак 40 места више у Европском парламенту.
„Три главне забринутости Европљана на основу анкета односе се на куповну моћ, безбедност и миграције. То су исти проблеми са којима се суочавамо у Француској и у Европској унији. ЕУ у почетку је изграђена са добрим намерама, а то је да нас заштити против миграторних таласа, незапослености, глобализације, против свега што би могло да наштети интересима европског народа. Данас је све супротно од тога, дешава се буђење партиотског народа свуда у Европи“, каже за еуронеwс Србија Жан-Лин Лакапел из Идентитет и демократија (Национално окупљање из Француске).
Иста истраживања предвиђају да би зелени и либерали могли да освоје 10, односно 15 места мање. Сличан губитак се прогнозира и највећим групацијама – Европској народној партији и Социјалистима и демократама. Благи раст, од око шест места, могла би да има левица.
„Крајња десница је већ у Европи и то је видљиво на многим местима. Ако погледате портфолио комесара Шинаса, који је задужен за ‘Европски начин живота’, видите да би се томе на пример госпођа Ле Пен врло радовала. Дакле, ми можемо потенцијално да видимо раст странака крајње деснице, али њихови наративи су обликовали агенду последњих пет година, кријући се иза формално десног. Хајде да се не играмо и да будемо веома отворени у вези са тим“, каже Константинос Арванитис, из Групе левице у Европском парламенту (Коалиција радикалне левице из Грчке).
Постоје и другачија предвиђања, али и подсећања да су европски избори комплексни и да много тога зависи од каснијег груписања партија.
„Рекао бих да ће десница заузети двадесет места више. Како ће то утицати на функционисање Европског парламента, то заиста зависи од исхода избора и тога да ли ће бити исте владе као у претходних пет година, да ли ће Европска народна партија, Социјалисти и демократе и либерали, уз неку потенцијалну подршку зелених сарађивати и имати већину или ће се удружити Европска народна и Конзервативци и реформисти, што би могло да ојача улогу деснице“, каже Жига Фактор, са Еуропеума – Института за европске политике.
Европски парламент тренутно броји 705 чланова, док ће их у наредном сазиву бити за 15 више. Тренутно највећа политичка групација је Европска народна партија. Следе социјалисти и демократе, а потом и либерали. Наредна четири места заузимају политичке групације левице и деснице. Којих ће бити више, знаће се након европских избора који се одржавају од 6. до 9. јуна.
Фасулас: Десница ће и након избора остати мањина
Генерални секретар међународног Европског покрета Петрос Фасулас, говорећи за Еуронеwс Србија, рекао је да и ако десница по анкетама добије више места, да ће они остати мањина и у Европском савету, комисији и парламенту.
„Ови избори одржавају се у веома тешком тренутку, не само за Европу већ и за све. Имамо економску кризу, имали смо је затим пандемију, велики рат који се води на европском континенту и због тога европски грађани жуде за решењима. Ту имамо појаву оних који нуде једноставна решења за проблеме, а истовремено желе да подрију саму демократију. Јачање антидемократских, екстремистичких, десничарских странака треба посматрати у контексту тих економских, политичких, војних и друштвених изазова са којима се суочава Европска унија и цео свет“, рекао је Фасулас за Еуронеwс Србија.
На питање шта би сарадња између Европске народне странке и конзервативаца могла да донесе Европској унији, Фасулас одговара:
„Нисам сигуран да је то потпуно сигурно. Има ту пуно елемената у оквиру те потенцијалне коалиције. Европска народна странка би могла да двапут да размисли пре него што направи такву коалицију са десничарима. Међутим, појам приближавања између десног центра и крајње деснице је узнемиравајући. Важно је да се одржи дистанца између оних који се залажу за демократију и европске вредности и оних који желе да то подривају“.
Историја је, како је истакао, показала да удруживање са политичким покретима који желе да „подривају наше вредности на крају никада добро не испадне“.
„Треба понудити решења за изазове који постоје, ангажовати грађане, давати им прилику да изразе своје идеје и своје виђење за будућност Европе и њихових земаља и онда ће грађани окренути леђа онима који нуде лажна обећања и учествовати у изборима“, додао је.
Каже и да морамо имати у виду да чак и ако десница по анкетама добије више места, да ће они, према његовом мишљењу, остати мањина и у Европском савету, комисији и парламенту.
„Њихова способност да радикално промене европске политике је мала. Они ће можда моћи да утичу на маргинама да промене начин на који Европска унија прилази одређеним питањима, климатска и питања миграције итд. Али још увек ће постојати велика већина проевропских странака које су опредељене за идеју да се решавају питања попут миграција, климатских промена, рата Украјине и тако даље“, рекао је он.
Како додаје, способност деснице да обликује европске политике зависиће и од става мејнстрим странака према тим питањима.
„Биће корекција ту и тамо, али не очекујем радикалне промене у приступу Европске уније фундаменталним питањима“.
На питање како би то могло да утиче на проширење и на наш регион, укључујући и Србију, Фасулас одговара да и даље постоји опредељење у престоницама Европске уније на националном нивоу да се иде даље са проширењем Уније, како на Западни Балкан, који, подвлачи, предуго већ чека на чланство, али и за нове државе кандидате.
„Европски избори не би требало да то промене у некој великој мери, јер су често државе чланице те које одређују правац када је реч о проширењу. И све док у највећим земљама и већина држава чланица, све док се они залажу за проширење, то ће остати политика Европске уније. Нажалост, у протеклих 20 година није било великог напретка у проширењу, упркос напретку на Западном Балкану, а то је између осталог и због политичких превирања у неким главним градовима Европе, а не у Бриселу. Значи морамо да имамо опредељење држава чланица да приме нове државе и да то остане у будућности“, закључио је Фасулас.
