Председница Народне скупштине Ана Брнабић изјавила је да се у оквиру парламентарне дипломатије сада улаже много више времена у разговоре са скептичнијим чланицама ЕУ, него у разговоре са онима које су традиционално више подржавале Србију на европском путу.
Она је то рекла на панелу под називом „Покретање реформи: Парламенти у средишту трансформације“, који се одржава на Форуму BELTALKS у организацији GLOBSEC-a, а одговарајући на питање модератора Владимира Билчика да прокоментарише парламентарну дипломатију Србије.
„Откако сам постала председница Народне скупштине, једно од мојих кључних подручја фокуса била је парламентарна дипломатија. Увек сам сматрала да парламентарну дипломатију треба ојачати, јер постоје ствари које само посланици могу да ураде. И сматрала сам да ми, као парламент, како бисмо унапредили, посебно приступни процес Србије ка ЕУ, морамо да будемо много активнији у парламентарној дипломатији“, казала је Брнабић.
Додала је да је парламентарна дипломатија до сада углавном покушавала да постигне резултате кроз билатералне парламентарне групе пријатељства, кроз делегације у Савету Европе, ОЕБС-у и другим међународним телима.
„Али ја сам такође била веома активна, посебно у последња два месеца, покушавајући да дођем до оних држава чланица ЕУ које су много скептичније или критичније према Србији“, рекла је Брнабић.
Додала је да би сада, када се осврне на време када је била председница владе, неке ствари урадила веома другачије у погледу дипломатије, навевши да је тада углавном разговарала са земљама које већ снажно подржавају Србију на ЕУ путу.
„Улагали смо време у то да их информишемо шта све радимо, који су наши циљеви, шта смо постигли и куда идемо. Али готово да уопште нисмо улагали време у разговоре са земљама које су биле скептичније – попут балтичких држава, пре свега, нордијских земаља и Бенелукса. Са Немачком смо увек имали добру комуникацију, али са Бенелуксом, Балтиком, нордијским земљама нисмо ни покушали да отворимо канале комуникације, како би могли из прве руке да чују шта покушавамо да постигнемо, колико смо заправо посвећени, али и да ми из прве руке чујемо које су њихове стварне забринутости када је реч о Србији“, казала је Брнабић.
Додала је да Скупштина сада покушава да промени приступ у парламетнарној дипломатији.
„Сада улажем много више времена у разговоре са скептичнијим државама чланицама, него са онима које су традиционално више подржавајуће.Тако сам била у Летонији, била сам у Холандији, у Шведској, планирам да посетим Естонију, планирам Данску и Финску. Радимо добро као тим – наравно заједно са председником, али и са Владом. Сада отварамо амбасаду у Риги која ће покривати цео Балтик, што је први пут икада. Мислим да сада имамо много бољи стратешки приступ, али потребно је време“, рекла је Брнабић.
Можда бисмо, додаје она, да је то раније рађено, могли већ да отворимо кластер 3.
„Али никада није касно, па то радимо сада“, рекла је Брнабић
Она је оценила да је Србија веома напорно радила да спроведе реформе које треба да буду реализоване пре отварања Кластера 3, спроведећи их на инклузиван и веома транспарентан начин.
„По мом мишљењу, да је то био приступ заснован на заслугама, отворили бисмо Кластер 3 још у децембру 2021. Али то је много више политички него засновано на заслугама“, закључила је Брнабић.
„Наредна година изборна, али пробаћемо да донесемо годишњи план рада скупштине“
Председница Скупштине Србије изјавила је да ће следећа година бити изборна за српски парламент, али да би требало да се по први пут донесе годишњи план рада скупштине.
„Као и увек имамо огромне планове и имам их много, али следећа година ће бити изборна година. Дакле, за парламент то значи да ће радити неко време, а онда, пошто сви почињемо да се припремамо за изборе и парламент се распушта. Али једна ствар коју нисмо успели да урадимо, а коју сам увек сматрала веома важном и која би требало да буде веома инклузивна и самим тим веома оријентисана ка ЕУ, јесте да, по први пут у историји српског парламента, усвојимо годишњи план рада парламента“, рекла је Брнабићева, на панелу „Покретање реформи: Парламенти у средишту трансформације“.
Она је напоменула да то мора да се уради уз учешће парламентарне опозиције, али да ће свакако покушати то да уради до краја свог мандата председника парламента.
„То је нешто за шта, нажалост, због непредвиђених околности нисмо имали времена и простора да се то уради у смислу поверења. Али ја заиста верујем да нашем парламенту треба годишњи план рада и да ће годишњи план рада такође подржати рад извршног дела власти, односно владе, јер ћемо тада, имати много бољи план и циљеве у смислу реформи за наредне године“, рекла је Брнабићева.
