Суочени са савременим изазовима на глобалном нивоу који су директна последица вишедеценијског неодговорног односа према природним ресурсима и животној средини, дошли смо до историјског момента када морамо почети да мењамо начин размишљања и пословања, како бисмо дали шансу привредном и друштвеном развоју и опоравку.
Модел линеарне привреде који почива на концепту узми – направи/користи- одбаци као финални резултат даје неконтролисану експлоатацију природних ресурса и континуирани пораст стварања отпада. То нас доводи до питања шта ће се догодити када искористимо доступне ресурсе? Циркуларна економија нуди сет системских промена и механизама чијом применом неминовно долази до привредног развоја и раста, али се истовремено чува и животна средина.
Прелазак са линеарне на циркуларну економију је постао глобални тренд, усвојена је Агенда одрживог развоја до 2030. године и Споразум о клими из Париза (2016), чије су се државе потписнице обавезале да ће доприносити смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу. Народна скупштина Републике Србије је ратификовала Париски споразум (2017). Написана је и Мапа пута за циркуларну економију у Србији, а потписана је и Зелена агенда за Србију, која нашој земљи јасно одређује правац ка „зеленој транзицији“.
Европско тржиште кроз ЕУ Директиву о еко дизајну прописује да сваки увезени производ испуњава одређене критеријуме у вези са енергетском и ресурсном ефикасношћу производа, а активно се ради и на изменама и допунама регулатива које ће те индикаторе пооштравати што директно диктира и захтеве ка свим привредним субјектима у Србији који теже да буду конкурентни ван граница наше земље. Задовољавајући удео на тржишту се може постићи само ако су привредници спремни да се прилагођавају предстојећим променама.
Поред више паралелних процеса који подстичу имплементацију циркуларне економије као што су измене правног оквира, едукација и информисање актера, размена знања и искустава на националном, регионалном и међународном нивоу, главну улогу има дизајн за циркуларну економију, јер управо он иницира предуслове за успешну реализацију преосталих фаза (производња, употреба/коришћење, управљање отпадом). Дизајн за циркуларну економију представља начин системског размишљања које подразумева веома добро познавање крајње функционалне потребе потрошача, разумевање начина на који ће се производ користити током животног циклуса, омогућавање успостављања циркуларних стратегија кроз дизајн за поправљивост, поврат материјала, чисте циклусе, као и моменат од кога зависи квалитет и дугорочност употребе самог производа. Подразумева се одговоран приступ према свим компонентама, како би се успешно избегло генерисање отпада и продужио животни век производа, самим тим и сачувала вредност производа. Као што је прелазак на циркуларну економију нова потреба привредног развоја и напретка, тако је дизајн за циркуларну економију гаранција успешног спровођења циркуларног пословања.
На основу резултата истраживања спроведеног у 17 општина на територији Републике Србије које је објавио УНДП у оквиру Европске зелене недеље 2022. већина испитаних грађана сматра да је здрава животна средина важнија од економије, а 64% грађана сматра да је могуће улагати у економију и остварити умерени економски раст, уз паралелно очување животне средине. Резултати истраживања указују да грађани Србије препознају важност заштите животне средине и неговања еколошких навика што ствара додатни простор за подизање опште информисаности на тему бенефита које циркуларна економија доноси.
Balkan Circular Economy Beacons j је током прошле године спровео истраживање како би се дефинисала потреба за имплементацијом циркуларне економије у Србији кроз анализу капацитета пословног/приватног сектора, јавног сектора (доносилаца одлука) и иновацијског сектора. Већина испитаника из приватног сектора сматра да би прелазак на циркуларну економију био најкориснији јер би утицао на смањење трошкова 58%, побољшао структуру рада и учинак 32% и утицао на повећање капацитета 20%. Резултати истраживања указују на то да су недостатак системског приступа у креирању политика, недостатак знања и вештина и непознавање потенцијалних бенефита главне препреке у креирању политика и прописа који би допринели преласку на циркуларни модел у Србији. Само 43% испитаника из академске заједнице и сектора иновација је изабрало тачну дефиницију циркуларне економије, а 63% није упознато са Акционим планом за циркуларну економију ЕУ.
Центар за циркуларну економију (ЦирЕкон) је својим вишегодишњим искуством, стручним знањем и ентузијазмом гаранција успешне имплементације циркуларног модела у пословање. Кроз размену искустава и информација са међународним експертима, бројне успешно реализоване пројекте, константно усавршавање кадра и ширење позитивног утицаја кроз рад са клијентима и партнерима, ЦирЕкон је постао лидер модела пословања будућности и синоним за успешну транзицију на циркуларни модел. Уз сет услуга, међу којима су и процена циркуларности и обука запослених, ЦирЕкон заједно са клијентима ствара одговорни, иновативни пословни систем, отпоран на најновије захтеве циркуларног тржишта. ЦирЕкон увек има отворена врата позивајући да, делећи заједничке визије, претварамо иновативне идеје у дела и подстичемо привредни развој, јер улагање у циркуларност је улагање у пословну стабилност у будућности.
Аутор: Милан Веселинов, оснивач и директор ЦирЕкон-a.
Целокупан садржај тематског билтена погледајте ОВДЕ.
