Годинама су геополитички аналитичари упозоравали да је међу најстрашнијим од свих сценарија за светску економију затварање Ормуског мореуза, а сада се то заиста и догодило.
Свет још није осетио пуне последице тога и пита се „зашто се то представља као да је лошије него што јесте“.
Истина је да ће се утицај затварања можда осетити тек након неког времена, али би могао бити потпуно дестабилизујући, како за земље Залива, тако и за остатак света.
Најава веће инфлације
Нагли пораст цена гаса је најава веће инфлације у наредним месецима. Многе земље Блиског истоку смањиле су производњу након напада Ирана и након саопштења да је мореуз затворен.
За многе азијске земље, од Индије и Пакистана до Јужне Кореје и Тајвана, ово је катастрофална вест. Већина њих има мале или никакве залихе гаса, па ће се у наредним месецима борити да обезбеде довољно метана како би њихове електране радиле, као и системи за грејање.
То ће, заузврат, подићи цене широм света, укључујући и у Европи, која је такође зависна од течног природног гаса (ТПГ) како би попунила део празнине коју је оставио руски гас након обуставе снабдевања цевоводима након инвазије на Украјину. Што дуже мореуз буде затворен и што дуже Катар не буде пумпао гас, то ће ова криза бити дубља.
Свакодневни производи зависе од производње у Заливу
Није у питању само гас. Катар такође извози трећину светског хелијума. Без хелијума многи савремени апарати не могу да функционишу.
Залив обезбеђује око половине светске сумпорне киселине, без које не може да се прави експлозив или рафинише бакар.
Укратко, може се очекивати да ће се поремец́аји у Заливу проширити на остатак света сваког наредног дана.
Осим тога, ове нације имају ограничену количину складишта за нафту, што поставља питање „шта ће се десити за неколико дана када се то складиште исцрпи?“ Кратак одговор је или ће морати да затворе своја нафтна поља, што би могло да нанесе трајну штету, или ће спалити или просути нафту.
Ту су и питања о томе шта ово значи за регион који зависи од имиграната. Шта се дешава ако и када ти имигранти, од којих већина никада није очекивала да ће морати да живи под претњом ваздушног удара, напусти земљу?
Може ли Трамп да „преузме“ Ормуски мореуз?
Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп рекао је недавно да „размишља да преузме“ Ормуски мореуз како би остао отворен. Мореуз повезује Залив са Оманским заливом и то је једини пут до отвореног океана за произвођаче нафте у Заливу.
Рат у Ирану је у уторак ушао у 11. дан, док се напади на Иран, као и на Израел и америчку имовину на Блиском истоку, укључујући Бахреин, Кувајт, Уједињене Арапске Емирате и Саудијску Арабију, настављају.
Рат је довео до скока цена нафте. Поред напада на америчку војну имовину и инфраструктуру у земљама Блиског истока као одговор на америчко-израелску кампању, Иран је претио да ће напасти бродове који пролазе кроз Ормуски мореуз, доводећи ту руту у озбиљан ризик за око једне петине светских залиха нафте.
Нестабилност на енергетским тржиштима изазвана ратом против Ирана временом ће се погоршати, упозорили су чланови индустрије.
Шта је Трамп рекао о Ормуском мореузу?
Током интервјуа за „CBS News“ у понедељак, Трамп је рекао да „размишља о преузимању“ Ормуског мореуза како би се обезбедио да ће он остати отворен.
Трамп је такође запретио да ће повећати нападе на Иран ако он поремети проток нафте у Ормуском мореузу.
– Ако Иран учини било шта што зауставља проток нафте у Ормуском мореузу, Сједињене Америчке Државе ће их гађати ДВАДЕСЕТ ПУТА ЈАЧЕ него до сада – рекао је Трамп током конференције за новинаре на Флориди у понедељак.
– Нећу дозволити терористичком режиму да држи свет као таоца и покушава да заустави снабдевање света нафтом. А ако Иран учини било шта да то уради, биће погођени на много, много јачем нивоу – казао је он, напомињући да ће се рат завршити у кратком року.
Раније је рекао да би рат, који је почео 28. фебруара, могао да траје „четири до пет недеља“ и да америчка војска има „способност да он траје много дуже од тога“.
Да ли САД могу да окупирају Ормуски мореуз?
Током интервјуа за „CBS“ Трамп није објаснио какви би били планови САД за „преузимање“ мореуза. Међутим, технички, САД не могу да „окупирају“ мореуз.
Александар Фриман, партнер у тиму за бродарство у британској адвокатској фирми „Hill Dickinson“, рекао је да „САД немају јурисдикцију над Ормуским мореузом, који се не рачуна у међународне воде према UNCLOS-u [Конвенцији Уједињених нација о праву мора]“.
– Без сагласности Ирана и Омана, чије суверене територијалне воде покривају мореуз, преузимање мореуза од САД вероватно би представљало упад у јурисдикцију Ирана и Омана, чак и тамо где је циљ заштита безбедног пролаза бродова – додао је он.
Међутим, у одсуству прекида ватре и поновног отварања мореуза, могуће је да ће бродове кроз мореуз пратити америчке или међународне морнарице.
Током интервјуа прошле недеље Трамп је рекао да ће америчка морнарица пратити бродове у пловном путу „ако је потребно што је пре могуће“.
Говорећи на Кипру у понедељак, француски председник Емануел Макрон рекао је да Француска и њени савезници такође припремају „чисто одбрамбену“ мисију пратње бродова кроз Ормуски мореуз када се заврши „најинтензивнија фаза“ америчко-израелског рата против Ирана.
Макрон није дао даље детаље, али је рекао да „пратећу мисију“ морају припремити и европске и неевропске земље.
Како је Иран одговорио и каква је његова стратегија?
Ирански лидери нису показали никакве знаке повлачења због рата или затварања Ормуског мореуза.
Министар спољних послова земље Абас Арагчи рекао је у уторак да ће Иран наставити да се бори колико год буде потребно.
У интервјуу за CNN Камал Харази, саветник за спољну политику у канцеларији врховног вође, искључио је дипломатију и рекао да ће се рат наставити.
– Више не видим простора за дипломатију. Зато што је Доналд Трамп обмањивао друге и није испуњавао своја обећања, а то смо искусили у два периода преговора – док смо били укључени у преговоре они су нас напали – рекао је Харази.
Он је предложио да земље Залива и друге државе изврше економски притисак на САД и Израел да окончају рат у Ирану како би се дипломатија вратила на преговарачки сто.
Роб Гајст Пинфолд, предавач међународне безбедности на Кингс колеџу у Лондону, рекао је за Ал Џазиру да Иран има „потпуно другачији приступ ратовању“ него у прошлости, када се чинило да се определио за спору и стабилну ескалацију.
Пинфолд је рекао да тврдњу Ирана да напада само америчку имовину у Заливу „треба узети са много већом резервом“.
– Оно што сада раде јесте да покушавају да створе што је више могуће хаоса како би дестабилизовали регион и глобална тржишта, наштетили економији, наштетили државама Заливског савета за сарадњу, како би САД у неком тренутку одлучиле да се овај сукоб више не исплати и да ће инсистирати на прекиду ватре – објаснио је он.
Шта би се могло дешавати даље?
Скот Лукас, професор америчке и међународне политике на Универзитетском колеџу у Даблину, рекао је за Ал Џазиру да ако се домаћа ситуација погорша за Трампа, може постојати могућност да државе Залива затраже повлачење.
Лукас је додао да би то „посебно било могуће“ ако дође до још једног скока цене нафте у наредним данима.
Са приближавањем средњорочних избора у САД у новембру, домаћи притисак на Трампову администрацију да заустави рат против Ирана могао би да се повећа.
