Некадашњи, а можда и будући амерички председник Доналд Трамп је, опаском да не би бранио од Русије НАТО земље које не одвајају довољно за своју војску, дигао буру у Европи и покренуо изјаве о нераскидивој солидарности међу земљама.
„Један од председника једне велике државе је устао и питао: Господине, ако не плаћамо, а нападне нас Русија, да ли ћете нас заштитити? Нисте платили? Преступник сте. Не бих вас штитио, чак би их охрабрио да вам ураде шта год желе“, рекао је Трамп присталицама током митинга у Јужној Каролини, називајући земље које не улажу минимум два процента БДП-а у одбрану „делинквентима“. Претпоставља се да је мислио на Немачку, која је према проценама из јула 2023. трошила на одбрану 1,57 одсто БДП-а.
Са друге стране Атлантика, његове речи ипак треба тумачити у контексту председничке кампање, а не геополитичке „партије шаха“, имајући у виду да је отклон према Алијанси и интервенцијама у иностранству популаран међу присталицама „Америка на првом месту“ (Америца фирст) идеологије.
Тај Трампов став није ништа ново, па се он и током свог мандата у Белој кући жалио на европске савезнике због тога што зависе од Америке у својој одбрани. Према мемоарима Трамповог бившег саветника за националну безбедност Џона Болтона, којег је Трамп отпустио, тадашњи амерички председник је 2018. био јако близу повлачења САД из НАТО.
Те године је Трамп причао како је НАТО попут фирме која је ишла ка банкроту док се он није појавио.
„Отишао сам у НАТО и НАТО је у суштини био пред гашењем јер људи нису плаћали, ишао је надоле“, казао је тада Трамп, поредећи Алијансу са бизнисом у свом стилу, преноси АП.
Том приликом је рекао како је чак и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг признао да пре његовог доласка није било довољно новца у каси савеза.
„Рекао је да не можемо да прикупимо новац док не дође председник Трамп. И рекао је да смо прошле године прикупили 44 милијарде долара. А ове године новац пљушти… Дакле, суштина је да земље НАТО-а сада плаћају много више новца“, казао је пре шест година Трамп.
Међутим, треба појаснити да се прописани минимум од два посто БДП-а не односи на уплате директно у НАТО већ на сопствену војну потрошњу. Чланице имају обавезу да уплаћују новац у претежно административни НАТО буџет, који нема везе са појединачном набавком наоружања држава.
Када говоримо о набавци оружја, потрошња на одбрану у Европи порасла је за 13 процента током 2022. године, када је почео рат у Украјини, на 345 милијарди долара. Око половине новца за набавку војне опреме одлази на америчко оружје и другу технику. То наравно погодује америчкој војној индустрији, која НАТО савезнике снабдева изузетно скупом опремом, попут авиона Ф-35, који просечно коштају око 82,5 милиона долара.
Део зараде амерички гиганти попут Боинга и Локхид Мартина улажу у лобирање политичара преко разних „тинк тенкова“, или аранжмана као што су отварање фабрика за одређене делове у државама и окрузима који имају проблеме са незапосленошћу, чиме побољшавају рејтинг тамошњих конгресмена и сенатора, који „у знак захвалности“ гласају за веће војне буџете.
Ипак, као главни стуб одбране Европе често се спомиње фамозни Члан 5 НАТО повеље према којем је 31 земља чланица обавезна да третира сваки напад на једну од њих као напад на све.
„Ако дође до таквог оружаног напада, свака од њих ће, у вршењу права на индивидуалну или колективну самоодбрану, признатог чланом 51. Повеље Уједињених нација, помоћи страни или странама које су тако нападнуте тако што ће одмах, појединачно и у договору са другим Странама, акцијама које сматра неопходним, укључујући употребу оружане силе, за обнављање и одржавање безбедности северноатлантског подручја“, пише у тексту НАТО повеље, али се оружани сукоб спомиње само као једна опција, а не аутоматски исход напада на земљу чланицу.
Процена је да 11 чланица потпуно испуњава обавезе
Још један фактор који треба узети у обзир је да све НАТО чланице које се граниче са Русијом већ троше више од два посто БДП-а, док су оне које „забушавају“ углавном далеко од потенцијалне линије фронта, попут Шпаније, Француске, Италије, Луксембурга… Кључни амерички савезник је Пољска, која према пројекцијама Министарства одбране, ове године намерава да потроши између 3,1 и 4,2 одсто БДП-а на војни буџет.
Међу 11 чланица за које се верује да испуњавају циљ је и нуклеарна сила Велика Британија, али више није четврта на листи потрошње и пала је на десето место, одмах испред Словачке (2,03 %).
По потршњи, после Пољске (3,9 %) и САД (3,49 %) предњаче Естонија (2,73%), Литванија (2,54%), Финска (2,45%), Румунија (2,44%), Мађарска (2,43%) и Летонија (2,07%).
Земље које не достижу циљ алијансе су Француска (1,90%), Црна Гора (1,87%), Северна Македонија (1,87%), Бугарска (1,84%), Хрватска (1,79%), Албанија (1,76%), Холандија (1,70%) ), Норвешка (1,67%), Данска (1,65%), Немачка (1,57%), Чешка (1,50%), Португал (1,48%), Италија (1,46%), Канада (1,38%), Словенија (1,35%) , Турска (1,31%), Шпанија (1,26%), Белгија (1,13%) и Луксембург (0,72%).
Бошковић: Могући су мали помаци, али никако преокрет за 180 степени
Војни аналитичар Петар Бошковић сматра да је Трампова изјава само део председничке кампање у коју је увелико ушао, те да без обзира на реалну моћ позиције председника она није толика да он тек тако може да у потпуности преокрене спољну политику.
„Нема толику моћ као што би Трамп хтео и желео да представи из простог разлога што имате Конгрес и имате владу. Америка не мења такву политику, па макар био и да не кажем Мики Маус председник државе. То је једна од његових, да не кажем спиновања, али бомбастичних изјава. Ту може доћи до промене, то не спорим, али те промене су на нивоу процената, а не на нивоу 180 степени“, казао је Бошковић за Еуронеwс Србија.
Ти мали помаци се према њему могу огледати у отклону према некој политици, умирујућим тоновима и не тако агресивном маркетиншком наступу који Америка обично има у односима са државама које сматра непријатељским.
„Америка ништа не ради и не креће без једне медијске операције. Медијске операције су буквално и по НАТО стандарду, тако да то може бити мало ублажено. Али да се у принципу промени, то је на нивоу невероватног“, сматра аналитичар.
Могућа последица Трамповог повратка у Белу кућу било би повлачење дела америчких трупа из Европе, али према Бошковићу, потпуно је нереално да буду напуштене НАТО базе у Европи.
„Уколико повлачи одређене трупе, на њихово место ће доћи неко други. НАТО одређене положаје које је већ заузе, а пре свега мислим на базе, тешко затвара. Једна ствар је повлачење из Авганистана, а друга ствар је повлачење из Европе. Можете мислити да НАТО напусти Бондстилл зато што је дошао Трумп или базу у Босни?“ казао је аналитичар, додајући да је то потпуно нереално.
Милић: Земље најближе Русији већ троше више од два одсто
Спољнополитички аналитичар Димитрије Милић из организације „Нови трећи пут“, слаже се да је Трампова изјава више усмерена према политичкој кампањи и додаје да она није више утемељена на стварној ситуацији у земљама које су најближе Русији.
„Нема утемељења зато што све државе које су у близини комшилука Русије данас, ако гледамо потрошњу из 2024. године, троше преко два одсто БДП-а на одбрану. Значи и Финска и Румунија и три балтичке државе и Пољска. Многи од њих, укључујући Пољску и Балтичке државе, су то повећавале још док је Трумп био на власти. Тако да данас, заправо све државе које су у близини Русије испуњавају ту обавезу. Чак неке и много више, као што рецимо Пољска која је трошила скоро 4 одсто БДП-а, а која је и највећа у руском непосредном комшилуку. То је један елемент. Истина је да државе попут Италије, Шпаније, Немачке и других западноевропских држава не троше још увек два одсто. Француска је близу, Британија преко два посто. Тако да можда се може рећи да је његова тврдња више популистичка него што је утемељена у реалности“ рекао је Милић за Еуронеwс Србија.
Аналитичар каже да су Трампове тврдње можда биле валидне 2016. или 2017. када је био на власти, али да се уласком Украјине у одбрамбену конфигурацију Европе много тога променило.
„Сада су укључене државе попут Украјине и европске државе, које сада коначно озбиљније схватају питање одбране. Повећао се број њих који троше изнад 2 одсто, сви у комшилуку Русије троше изнад 2 одсто, укључујући чак и Шведску која још формално није потписала, али ће ускоро, а већ сада троши 2 одсто. Тако да европске државе сада озбиљније схватају безбедносне претње и у складу са тим делују“, сматра Милић и додаје да су Трампове критике у овом моменту застареле.
Изливи солидарности међу европским лидерима
Трампова изјава покренула је изливе солидарности међу европским лидерима, који су позвали на веће јединство и војну сарадњу широм континента.
„Не постоји алтернатива партнерству између Европе, НАТО и САД за суочавање са све већим безбедносним ризицима“, изјавио је у Паризу пољски премијер Доналд Туск.
Пољски премијер, који се придружио председнику Макрону на радном ручку у Јелисејској палати, рекао је да његова посета има циљ да „ревитализује односе Пољске са најважнијим европским партнерима“, пренео је АП.
„Европа мора да постане сигуран континент, а то значи да ЕУ, Француска и Пољска морају да постану земље које су јаке и спремне да бране своје границе, своју територију и да бране и подржавају своје савезнике и пријатеље изван Европске уније. Вероватно овде у Паризу речи из ‘Три мускетара’ Александра Диме најјасније одјекују: Сви за једног и један за све“, рекао је он.
