У Немачкој се у недељу 23. фебруара одржавају ванредни парламентарни избори, а на друштвеним мрежама проширила се вест да је канцелар те земље рекао да ће увести ванредно стање због билатералних мировних преговора Русије и САД. Међутим тако нешто се није догодило.
Наиме, корисници на друштвеним мрежама Икс (X), Фејсбук (Фацебоок), Инстаграм и ТикТок нетачно су оптуживали Шолца да је позвао парламент да уведе ванредно стање – познато као „Нотстанд“ на немачком – које би озбиљно угрозило права грађана.
Ипак, пажљивија анализа Шолцовог говора открива да се он заправо односио на „Нотлаге“, потпуно другачији концепт у немачком Основном закону који се односи на хитну ситуацију, али који није синоним за ванредно стање које је увела влада, пише Еуронеwс.
Говорећи током викенда док је Трампова администрација припремала преговоре са руским званичницима у саудијској престоници Ријаду, Шолц је рекао да би Бундестаг требало да усвоји резолуцију што је пре могуће, којом ће се рат у Украјини и „његове озбиљне последице по безбедност Немачке и Европе класификовати као ванредну ситуацију (Нотлаге) у смислу члана 115, став 2, Основног закона“.
У члану на који се позива Шолц наводи се да природне катастрофе или „изузетне ванредне ситуације“ могу оправдати промене у такозваној кочници дуга земље, дозвољавајући влади да се задужује преко кредитног лимита.
Шта је кочница дуга и како би се могла искористити за финансирање потрошње за одбрану?
Немачка има строга ограничења за владине позајмице, позната као „кочница дуга“. Циљ је ограничити буџетски дефицит на мање од 0,35 одсто годишњег Бруто домаћег производа (БДП) земље.
Она је постала законски обавезујућа за владу 2016. године, а за савезне државе 2020. године.
У последњим месецима, и Шолцови Социјалдемократи (СПД) и Зелени су се залагали за суспендовање ове кочнице дуга као одговор на рат у Украјини и пратећу енергетску кризу.
Шолцови други коалициони партнери, про-пословне Слободне демократе (ФДП), жестоко су се противиле том потезу, доприносећи слому поверења који је срушио коалициону владу прошлог новембра.
Немачки канцелар је рекао да очекује да следећа влада, која ће бити изабрана у недељу, покрене овај члан како би повећала своју потрошњу на одбрану и безбедност.
Фридрих Мерц из Хришћанских демократа, који је увелико означен као следећи немачки канцелар, такође је изразио спремност да олабави „кочницу дуга“ када се исцрпе друге опције.
Ово је упркос широком кругу његових ЦДУ чланова који се противе било каквим изменама строгих лимита задуживања Немачке.
Лажне тврдње шире се неколико дана пре кључног гласања
Лажне тврдње усмерене ка Шолцу долазе неколико дана пре него што немачки бирачи треба да изађу на биралишта и да изаберу нову владу.
Конзервативни Хришћански демократи (ЦДУ/ЦСУ) су спремни да изађу као највећа странка и формирају владу, али би могли бити принуђени да се ослоне на подршку Шолцове Социјалдемократске странке. Десничарска партија Алтернатива за Немачку (АфД) тренутно је на другом месту према анкетама.
Постоји забринутост да би координисане кампање дезинформација, укључујући оне које су инжењерски припремили из Кремља, могле угрозити интегритет избора, пише Еуронеwс.
Немачка невладина организација је открила да је руска добро позната кампања „Доппелгäнгер“ поново активна, клонирајући веб сајтове реномираних медија куповином домена који личе на оригиналне како би ширили фалсификоване вести.
Европска комисија је покушала да минимизује ризике ангажовањем са друштвеним мрежама, укључујући округли сто у Берлину и недавни стрес тест њихових мера за ублажавање ризика.
