Украјинска дипломатска офанзива према САД почела је одмах након избора Доналда Трампа за новог председника, како би осигурала наставак подршке за рат против Русије, док је одлазећа администрација председника Џозефа Бајдена одлучила да до краја мандата пошаље колико год је могуће, омогућивши опасну ескалацију дозволом лансирања ракета дугог домета дубоко у Русију.
Офанзива је, судећи по извештају Реутерса доживела неуспех након дуго ишчекиваног сусрета Трампа и председника Володимира Зеленског у Паризу, када је будући шеф Беле куће одбио да понуди безбедносне гаранције Кијеву, захтевајући моментални прекид ватре.
Наиме, два лидера састала су се по први пут од избора у Америци 7. децембра на свечаном отварању катедрале Нотр Дам, а домаћин им је био француски председник Емануел Макрон. Зеленски је наводно условио почетак било каквих преговора са Русијом добијањем безбедносних гаранција САД. Да није добио шта је тражио сугерише и објава 9. децембра да ће тражити од Бајдена да покрене питање чланства Украјине у НАТО пре него што му се 20. јануара заврши мандат.
„Тешко је разговарати са председником Трампом о томе јер он још није у Белој кући. Иначе, у блиској будућности ћу позвати председника Бајдена да покрене питање позива Украјине у НАТО“, рекао је Зеленски, што је појаснило на какве је „безбедносне гаранције“ мислио.
Трамп, Зеленски и Макрон причали су око 35 минута без својих саветника, а Реутерс наводи на основу пет извора да нису дискутовали о специфичним детаљима мировног плана, али да је Американац био одлучан да се одмах успостави примирје.
Иначе, Москва је такође одлучна да примирја неће бити како се не би омогућио предах и наоружавање украјинских трупа. Њена преговарачка позиција ојачана је успехом на бојном пољу јер наставља да напредује у Донбасу, где је неколико градова, укључујући тврђаве Торецк и Часов Јар, скоро потпуно освојено.
„Током састанка су поменуте неке кључне тачке. На пример, речено је да су за мир потребне гаранције јер само прекид ватре није довољан, Путин би могао поново да га прекрши, као што је то чинио раније, без одговарајућих гаранција“, рекао је за Реутерс извор у кабинет украјинског председника.
Неколико званичника блиских Трампу рекло је да он своје састанке усмерава на изградњу личног односа, што је кључно за његово вођење дипломатије, и да ће на крају донети одлуку како даље поступати.
Срдачна природа Трампових односа лицем у лице са Зеленским разликује се од неких његових јавних изјава о украјинском лидеру у предизборној кампањи, када га је називао „најбољим продавцем на свету“ јер је тражио и добио милијарде долара војне помоћи од САД.
Ипак, Трамп је и после састанка јасно ставио до знања шта мисли о Бајденовој политици према Украјини подругљивом објавом о „бајденомији“ на својој друштвеној мрежи Трутх.
„Бајденомија: 1. Ви плаћате порезе 2. Ја то шаљем Украјини 3. Они то шаљу назад Ханетру (Бајдену) 4. Хантер то да мени 5. Ја помилујем Хантера“, написао је Трамп мислећи на свеобухватно помиловање Хантера Бајдена које спречава чак и било какву будућу истрагу против њега.
Занимљиво је да су, како тврди један неименовани званичник, Макрон и Зеленски пазили да не изгледа као да „сатерују Трампа у ћошак“ током састанка, иако су имали потпуно исти став. Украјински лидер је, како се наводи, описао каква је ситуација, подвлачећи да ће његовој земљи бити веома тешко без подршке САД.
Како је рекао један неименовани украјински званичник, он верује да се Путин плаши само Трампа и евентуално Кине и да би сваки дугорочан одговор захтевао да САД буду „истински јаке“.
Макрон је на састанку наводно тврдио да је Европа већ много урадила за Украјину и да су спремни да равноправније поделе безбедносни терет са Вашингтоном, док су и он и Зеленски Трампу причали како „Путин више није исти човек као 2017.“.
Трамп је након разговора, у изјави за Парис Матцх, рекао да је рат у Украјини његов главни спољнополитички приоритет, као и да ће морати брзо да се ухвати у коштац са њим.
„Мислим да морамо да решимо уркајински проблем са Русијом. Обе ове земље губе невероватан број људи. Стотине хиљада војника страда“, рекао је Трамп.
Министар финансија: Без помоћи САД Украјина може да издржи макар до половине 2025.
„Завртање славине“ од стране Трампа била је и главна тема интервјуу украјинског министра финансија Серхија Марченка за шпански лист Ел Паис. Он је на питање да ли би то могло да изазове слом Украјине оговорио да држава може да опстане у првој половини 2025. ћак и ако Трамп обустави слање новца и оружја, али да мора да мудро искористи тај период.
„Морамо имати план за стварање неопходних услова за сарадњу са новом администрацијом. Природни је интерес Украјине да створи јако поверење за сарадњу. Мислим да би то требало да буде приоритетна стратегија и за Украјину и за Европу. Желимо да изградимо добар однос. Наравно, ставови се могу променити. А да бисмо одговорили на ову неизвесност, морамо искористити време и бити у могућности да преговарамо са новом администрацијом“, рекао је Марченко.
Министар мисли да су било какве безбедносне гаранције немогуће без чланства у НАТО, а да је без њих једина гаранција опстанка модерна и јака војска.
„Ово је једини начин да преживимо. Украјини су потребни капацитети да се одупре руској агресији још један дан, још годину и у годинама које долазе. И немогуће је да одржавамо тако јаку војску само сопственим ресурсима“, казао је Марченко захтевајући вишегодишње улагање НАТО земаља у најмодерније оружје за Украјину.
Говорећи о току рата, он је признао да је било немогуће пробити руску одбрану у Запорожју током офанзиве 2023. и да је од тада у дефанзиви, али не одсутаје од повратка свих територија, користећи „иновативна војна и дипломатска решења“.
Да ли се влада у Кијеву ипак „клади на Трампа“?
Док се чекају „иновације“ САД врше притисак на Украјину да спусти доњу границу за мобилизацију са 25 на 18 година, обећавајући да ће опремити сваког новог војника.
Украјински портал Страна.уа пише да влада у Кијеву за сада одбија да то уради јер очекује да ће доласком Трампа рат брзо бити окончан, што је у супротности са тврдњама Марченка и одбијањем Кијева и Москве да разматрају прекид ватре.
Овај медиј наводи да су разлог за то будући послератни избори у Украјини, на које се званичници надају да ће изаћи са тврдњом да су „спасили генетски потенцијал земље“ тако што су одржали у животу макар ову најмлађу демографију.
Ипак, ако до брзог мира не дође, влада ће попустити и смањити границу за мобилизацију на 18 година, тврди Страна.
