Још један у низу неуспешних покушаја Мирослава Алексића да се представи и постави као лидер опозиције – завршио се спектакуларним фијаском. Округли сто који је организовао његов Народни покрет Србије, а који је требало да окупи читаву „опозициону елиту“ и „блокадерску авангарду“, представнике цивилног сектора, зборова, студенте Универзитета у Србији.. протекао је без кључних актера. Једноставно – нико кога је прижељкивао, није дошао. Остао је само Алексић. И његов его.
На састанак, чија је тема била ревизија бирачког списка, нису дошли ни студенти у блокади, ни ПроГлас, ни Демократска странка, ни коалиција НАДА, ни Крени-промени, а ни представници странке „Ми – глас из народа“. Другим речима – сви они које је Алексић позвао да легитимизују његов покушај да се наметне као вођа – прозрели су га и игнорисали.
Лидер? Није ни у својој странци
Иако се последњих месеци труди да узјаше талас студентског бунта и представи се као глас народа, истина је да Алексић не ужива ни елементарно поверење – ни опозиције, ни грађана, а све више ни људи из сопствене партије. Његов Народни покрет Србије налази се на веома малом проценту поверења грађана, а политички ауторитет гради углавном путем гостовања на опозиционим телевизијама и кроз покушаје да присвоји протесте који с њим немају никакве везе.
ПроГлас му окренуо леђа, студенти га игноришу
Један од најјаснијих шамара дошао је управо од ПроГласа – „грађанске иницијативе“ коју Алексић често користи као штит своје наводне политичке наступе. Професор Миодраг Јовановић отворено је поручио да ПроГлас није присуствовао јер скуп „није довољно репрезентативан“. Другим речима – није вредан ни доласка.
– Донели смо одлуку о томе да скуп неће бити довољно репрезентативан и сугерисали у мејлу организатору да би га ваљало боље припремити, јер смо имали званичну информацију о томе да неће учествовати ни неке од парламентарних странака – изјавио је Јовановић, чиме је додатно потврдио да је реч о импровизацији без икакве озбиљне платформе.
Славица Радовановић: Вашар таштине и сујете
Ни бивша потпредседница његовог покрета, Славица Радовановић, није штедела речи. У саопштењу које је практично размонтирало Алексићев перформанс, поручила је да је реч о чистом популизму:
– Празне фразе о заједништву без дефинисане платформе претварају сваки састанак у вашар таштине и сујете. Овде нема ни визије, ни мисије, ни циља. Само покушај да се експонира један човек који покушава да глуми лидера – поручила је она.
Радовановићева додаје да се Алексић окружује „појединим поједеним опозиционарима“ и пита: „А шта сам то управо чуо и шта је конкретно овај рекао?“
Хладан туш и празна сала
Позив упућен целокупној опозицији, блокадерима, невладином сектору и студентима, завршио се – хладним тушем. Столице на округлом столу су остале празне, кључни актери су га игнорисали, а Алексић је остао сам. Још једном је покушао да се самопрогласи за вођу опозиције. Још једном му није успело. Јер, лидер се постаје поверењем других, а не сопственим наступом пред празним столицама.
