Центристи су у недељу одахнули када су њихови кандидати надмашили десничарске ривале на истовременим изборима у три европске земље. У Румунији је центриста Никушор Дан изненадио победом над ватреним десничаром Џорџом Симионом у другом кругу председничких избора. У Пољској је либерал Рафал Тшасковски једва претекао свог противника из десничарске странке Право и правда, Карола Навроцког, у првом кругу председничких избора. У Португалу, на ванредним изборима, крајње десничарска партија Чега доживела је налет, иако ниједна странка није освојила већину.
У Бриселу су се смирили страхови да би налет крајње десничарских и евроскептичних кандидата могао да уздрма кључне чланице ЕУ и НАТО савезнике. Међутим, упркос победама центриста, ови избори никако се не могу сматрати поразом деснице, пише „Политицо“.
Румунија: Десничарски талас добија замах
У Румунији расте подршка ултранационалистичким политичарима. Висока излазност на изборе спасла је умереног Никушора Дана, кога је већина Румуна у недељу изабрала за председника. Независни градоначелник Букурешта, проевропски кандидат који је водио кампању засновану на реформама, победио је Џорџа Симиона из десничарско-националистичког Савеза за уједињење Румуна (АУР) у другом кругу.
Румунија је кључна чланица ЕУ и НАТО-а, али успон Симиона, самопроглашеног „трамписте“ који заговара смањење војне помоћи Украјини, изазвао је страхове да би ова земља од 19 милиона становника могла бити дестабилизована. Симион је, додуше, покушао да ублажи те бриге, пишу они.
Дану су шансе биле мале, пошто је морао да сустигне Симиона, који је у првом кругу остварио убедљиву предност. Симион се представљао као наследник ултранационалисте Калина Ђорђескуа, чија је победа у новембру поништена због навода о руском мешању.
У недељу је Дан победио Симиона са разликом од седам процената. Он је у понедељак потврдио да ће Румунија „наставити да буде непоколебљиви савезник“ НАТО-а и да ће „улагати у одбрану како би ојачала трансатлантске везе“.
Кључно за Данову победу била је огромна излазност у другом кругу – са 53 одсто у првом кругу, скочила је на скоро 65 одсто у недељу, што је највише од 1996. године. Овај тренд био је очигледан и у дијаспори, где је Симион у првом кругу освојио 61 одсто гласова, али је у другом кругу, када је број гласача порастао са нешто мање од милион на 1,6 милиона, његова подршка пала на 56 одсто.
У Молдавији, где је велика већина подржала Дана, број гласача скочио је са 90.500 на преко 157.000. У земљама попут Италије, Шпаније и Велике Британије, Симионова подршка је опала, иако је тамо победио.
Дан је у видео-поруци у недељу увече захвалио „сваком Румуну који је изашао на изборе, подигао глас и борио се за оно у шта верује“, приписујући победу „невиђеној мобилизацији“. Код куће, Дан је повећао предност, посебно захваљујући подршци мађарске мањине, која је у другом кругу прешла са кандидата естаблишмента Крина Антонескуа на Дана.
Ипак, брзи раст подршке Симиону и Ђорђескуу је забрињавајући. У поништеном првом кругу, Ђорђескуова победа шокирала је земљу. У првом кругу поновљених избора раније овог месеца, Симион је остварио бољи резултат од свог и Ђорђескуовог комбинованог новембарског учинка. Изборна мапа другог круга показује да су Дан и Симион били у тесној трци у великим деловима земље.
Пољска: Подељена земља на раскршћу
У Пољској је либерални градоначелник Варшаве Рафал Тшасковски победио у првом кругу председничких избора, али са мањом разликом него што се очекивало. Уместо предвиђених пет процената предности, имао је само два процентна поена више од свог десничарског ривала Карола Навроцког, који је изненадио јаким наступом.
Ови избори су кључни за премијера Доналда Туска, чије је лидерство било ограничено од стране председника Анџеја Дуде, савезника популистичке десничарске странке Право и правда (ПиС). У недељу је Тшасковски, члан Тускове Грађанске платформе, освојио 31,4 одсто гласова, док је Навроцки, кога подржава ПиС, добио 29,5 одсто.
Међутим, Славомир Менцен, кандидат крајње десничарске Конфедерације, заузео је треће место са 14,8 одсто, док је антисемитски кандидат крајње деснице Гжегож Браун изненадио четвртим местом са 6 одсто.
Ови гласови биће пресудни у другом кругу 1. јуна, када ће Тшасковски и Навроцки морати да придобију гласаче кандидата који нису прошли даље. Навроцки је већ у недељу позвао Менцена и његове гласаче да га подрже, поручивши: „Обојица желимо суверену, снажну, богату и безбедну Пољску“.
Португал: Десница јача из сенке
У Португалу је центристичко-десничарска „Демократска алијанса“ освојила највише гласова на ванредним изборима у недељу.
Међутим, прави победник вечери била је крајње десничарска партија Чега, која је скочила на друго место, изједначивши се са Социјалистичком партијом као друга највећа снага у парламенту.
Чега је искористила народни гнев према главним странкама у Португалу. Њен наступ у недељу потврдио је наизглед незадржив раст: од само једног посланика 2019, постала је трећа по снази на прошлогодишњим изборима, а сада контролише четвртину места у законодавном телу.
Тренутно има 58 парламентарних места, а тај број би могао да порасте када се заврши пребројавање гласова дијаспоре.
Њени велики успеси на југу Португала, пољопривредном региону који је деценијама подржавао Комунистичку партију након Револуције каранфила, изазивају забринутост пред јесење локалне изборе.
Чега би могла преузети контролу над општинским властима у кључним градовима, додатно учвршћујући присуство крајње деснице у Португалу.
