Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да је у претоходних годину дана реализовано 170 милиона евра инвестиција што се раније никада није догодило.
Што се тиче ове изоловане ситуације у Новом Саду, министарка је додала у разговору за Политику, да је наложено ЕПС-у и ЕДС-у да преузму мере, што су они и учинили у току једног дана.
„Циљ је да се грађанима олакша процес улагања рекламација. Троструко су увећани капацитети на шалтерима, где се улажу рекламације, продужено је радно време шалтера, а рекламације грађани могу да уложе и онлајн преко платформе ‘Увид у рачун’. Редова испред пословница нема, што значи да су спроведене мере уродиле плодом“, рекла је министарка.
Нагласила је да су ЕПС и ЕДС добиле налог да уложе додатни напор и контролу, како би се овакве ситуације у будућности предупредиле.
„Најважније је да грађани неће бити оштећени и да ће рачуни за електричну енергију свима који су уложили оправдану рекламацију бити кориговани. Од укупног броја издатих рачуна, рекламације су уложене на 0,4 одсто. Циљ је да грешака не буде уопште и зато улажемо оволико у модернизацију опреме и процеса“, рекла је министарка.
„Обезбеђена финансијска средства за још 400.000 нових бројила“
Министарка се осврнула и на системске реформе које се спроводе и нагласила да је до сада, у Новом Саду и Београду замењено старих 522.000 бројила, новим дигиталним.
„Обезбеђена су финансијска средства за још 400.000 нових бројила, чија је замена за грађане потпуно бесплатна и захваљујући којима ће и сами моћи да прате своју потрошњу, а очитавања ће бити дигитална и неће бити грешака.
Навела је да се јача и средњенапонска мрежа, да је замењено више од 730 трансформатора у трафостаницама, 34.000 дрвених стубова бетонским, а све у циљу веће сигурности снабдевања, смањења прекида у напајању и губитку енергије.
Додатна енергетска сигурност
Ђедовић је говорила и о проширењу подземног складишта Банатски двор и рекла да је то један од најважнијих пројеката у енергетском сектору.
„Овај пројекат допринеће додатној енергетској сигурности. Пре свега, зато што ћемо имати довољно домаћих капацитета за складиштење гаса. Исходовано је решење о грађевинској дозволи, а следећи корак ће бити набавка опреме у складу са спецификацијом радова. Извођење радова би требало да траје око годину и по дана, а циљ је да буде пуштено у рад 2027. године“, рекла је она.
Како је нагласила министарка, повећање капацитета за складиштење природног гаса има за циљ да обезбеди обавезне резерве природног гаса.
„Тако да ћемо осигурати потпуно снабдевање потрошача у случају минималног тридесетодневног потпуног прекида у снабдевању природним гасом из других транспортних система“, објаснила је министарка.
Говорећи о позицији Србије по питању снабдевања гасом, рекла је да је она повољнија него пре две године.
Како је навела, изградњом гасовода Балкански ток, добили смо нови правац снабдевања руским гасом, а изградњом гасне интерконекције Србија-Бугарска, омогућено је да први пут имамо више извора снабдевања гасом, пре свега из Азербејџана.
„Уговори потписани између ‘Србијагаса’ и азербејџанског ‘Сокара’ обезбедили су да Србија, ове зиме поред предвиђених 400 милиона кубних метара гаса, дође до милион, што је више него довољно у односу на тренутну потражњу“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је нагласила да у претходних 30 година и више није изграђена ниједна нова електрана и да је то прва ствар која се мења завршетком „Блока 3“ у термоелектрани Костолац.
Додала је да ћемо до 2026. године имати и око 1.500 магавата из соларних и ветропаркова, што је 33 пута више него 2012. године.
Министарка је рекла да се ове године завршава и техничка документација за изградњу реверзибилне хидроелектране „Бистрица“, на којој је планирано да крајем наредне године крену припремни радови.
Истакла је да се разматра, како да се на одржив начин замени базна енергија из термоелектрана, и да се као решење намеће потенцијално нуклеарна.
Министарка је додала да је за промене потребно време и осврнула се на то да је важно да се ради на постављању стратешких докумената као што је то Интегрисани национални енергетски план, који је усвојила Влада и нова Стратегија развоја енергетике, за коју процес усвајања треба да буде завршен до краја године.
Ђедовић Хандановић је закључила да су мале модуларне електране, једна од опција која ће бити разматрана у оквиру изградње прелиминарне студије, којом се разматра примена нуклеарне енергије, а коју ће радити француске компаније „ЕДФ“ и „Егис Индустрис“.
