Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је са амбасадором Руске Федерације у Републици Србији Александром Боцан-Харченком о заједничким пројектима и иницијативама у енергетском сектору. Ђедовић Хандановић је истакла да сигурне и стабилне испоруке гаса имају велики значај за енергетску сигурност и да је за Србију стратешко партнерство са Русијом у овој области од велике важности, саопштило је Министарство.
„Циљ нам је да наставимо добру сарадњу и закључимо нови дугорочни споразум о снабдевању гасом са Гаспромом. На тај начин јачамо нашу енергетску безбедност и имамо сигурне испоруке гаса по најповољнијим условима за наше грађане и привреду, као што је то било и у прошлости. Сведоци смо да се и друге земље снабдевају гасом из Руске Федерације преко Србије као транзитне земље. Што се нас тиче, свакако нећемо угрозити нашу енергетску безбедност и настављамо активни дијалог са Гаспромом“, навела је она.
Тема разговора биле су и потенцијалне санкције Нафтној индустрији Србије (НИС) од стране Канцеларије за контролу стране имовине САД-а (ОФАЦ) које су недавно одложене пети пут, до 27. августа.
„Дугорочно посматрано, тренутно стање са одлагањем санкција на по месец дана уноси доста неизвесности у пословање НИС-а. Ситуација је доста комплексна и надам се да ће разговори на највишем нивоу између Руске Федерације и САД-а довести до решења. За НИС је скидање са листе санкције једино дугорочно решење“, рекла је министарка.
Говорећи о изградњи нафтовода Србија-Мађарска министарка је навела да компаније НИС, Транснафта и МОЛ настављају преговоре о капацитетима и финансијском аспекту изградње, док су техничке спецификације нафтовода усаглашене.
Амбасадор Боцан-Харченко навео је да је Руска Федерација заинтересована за успостављање сарадње са Србијом у области мирнодопске примене нуклеарне енергије.
Министарка је рекла да је Прелиминарна техничка студија о мирнодопској примени нукеларне енергије у Србији завршена и да су дефинисани су наредни кораци за развој, док је потенцијална изградња нуклеарне електране и даље далеко.
„Србија поштује смернице Међународне атомске агенције и наш закон је то препознао. Сада разговарамо о студијама које су нам неопходне да бисмо након најмање пет година могли да разговарамо о потенцијалној изградњи нуклеарне електране. Потребна нам је техничка помоћ, размена знања, јачање људских капацитета да бисмо створили кадрове који ће моћи да управљају електраном у будућности и ради смо да сарађујемо са релевантним партнерима. Тренутно припремамо институционални оквир, пре свега у нашем министарству, затим треба да успоставимо регулаторни орган за нуклерну енергију“, навела је Ђедовић Хандановић.
