Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да Србија жели да продубљује своје партнерство са Италијом у енергетици, пре свега кроз пројекте у области обновљивих извора енергије, где су италијанске компаније већ дуго присутне.
Она је на панелу „Циркуларна економија и енергетска транзиција“ у оквиру Пословног форума Србија-Италија рекла да је Италија наш вишедеценијски поуздан партнер, а да су италијанске компаније међу највећим инвеститорима у Србији, саопштило је ресорно министарство.
„Италијанске компаније су пионири у изградњи ветроелектрана у Србији, до сада су изградиле око 85 мегавата, а у припреми су десетине нових пројеката и стотине мегавата нових електрана. Таква партнерства желимо да продубљујемо јер су важна за сигурност снабдевања и за смањење карбонског отиска, што ће све имати додатни значај од 2026. године, када почне примена прекограничног опорезивања емисија угљеника, односно ЦБАМ“, рекла је министарка.
Навела је да су у 2024. години капацитети електрана из солара и ветра у Србији повећани за 83 одсто и да је циљ да до 2030. године скоро сваки други мегават-час електричне енергије буде из чистих извора.
„Кроз аукције за тржишне премије за обновљиве изворе енергије (ОИЕ) до сада је уговорена изградња девет нових зелених електрана, од којих је пет већ на мрежи. Нове електране значе и око милијарду евра инвестиција, што позитивно утиче и на убрзани раст сектора ОИЕ, као и на наш БДП.
Следеће недеље се завршава други круг аукција за још 425 МW, где очекујемо сличне резултате као и у првом кругу и достизање 1.300 МW из ОИЕ најкасније до 2027. године, што је наш трогодишњи циљ“, истакла је она.
Нагласила је да је Србија прва и једина земља из окружења која се припремила за спајање са тржиштем електричне енергије у Европској унији (ЕУ), преносећи енергетске пакете ЕУ у своје законодавство.
„Наш циљ је да се спојимо са тржиштем електричне енергије ЕУ до 2026. године, а први смо покренули и регионалну берзу електричне енергије са две чланице ЕУ. Као земља која има осам интерконекција, добро смо повезани са суседним земљама на преносном систему. Завршетком Трансбалканског коридора повећаћемо преносне капацитете и са Црном Гором, и тим коридором можемо да се повежемо и са Италијом, што нам даје прилику да повећамо размену електричне енергије“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Подсетила је да је Србија прошле године усвојила стратешке документе који су усаглашени са енергетским циљевима ЕУ, а којима се обавезала на декарбонизацију енергетског сектора до 2050. године.
То, према њеним речима, неће бити лако, јер, како је истакла, енергетски сектор Србије почива на фосилним горивима деценијама уназад и то не може преко ноћи да се промени, а да се не угрози енергетска безбедност и сигурност.
„То нећемо радити. Одлучни смо да у будућности имамо дугорочно одржива решења, чисте енергенте, стабилно снабдевање, повољне цене уз стабилан социјални и економски развој. Уводићемо више обновљивих извора енергије у наш енергетски микс, без угрожавања стабилности снабдевања енергентима и на тај начин ћемо подржати раст економије, с обзиром на то да смо прошле године били друга или трећа најбрже растућа економија у Европи“, навела је министарка.
