Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да ће се у наредних неколико година више него икада раније улагати у енергетску инфраструктуру која треба да омогући подстицај индустријализацији, раст животног стандарда и већу енергетску независности и сигурност.
Она је приликом представљања развојних пројеката у енергетици у Палати Србија, на Српско-грчком пословном форуму, казала да се у годинама испред нас, кормило српског енергетског сектора окреће ка инвестицијама које ће обликовати будућност не само енергетике, већ и привреде.
„То ће омогућити већу енергетску независност и сигурно снабдевање за наше грађане и компаније. Као што је потврђено у програму Скок у будућност – Србија 2027, који је недавно представио председник Александар Вучић. У наредних неколико година уложићемо више него икада раније у енергетску инфраструктуру“, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је указала и да се у гасном сектору, после завршетка интерконекције са Бугарском крајем прошле године, Србија физички повезала са изворима гаса из Каспијског региона и ЛНГ терминала у грчкој луци Александрополис.
Министарка је нагласила и да се планира изградња још два нова гасовода са Северном Македонијом и Румунијом, који ће бити завршени пре почетка специјализоване изложбе ЕXПО 2027.
„Ови гасоводи ће омогућити снабдевање природним гасом додатном повезивањем на ТАП и ТАНАП, затим са терминала за течни природни гас у Александрополису, који се отвара у наредним недељама. Сви ти нови правци осим што ће донети диверсификацију извора снабдевања, ојачаће позицију Србије као транзитне земље“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је подсетила и да је циљ Србије до 2030. повећање удела обновљивих извора енергије (ОИЕ) на 45 одсто, као и проналазак решења за балансирање новим капацитетима из соларних и ветроелектрана.
„У програму Скок у будућност – Србија 2027. међу приоритетима су наведени и пројекти који ће дати одговор на ово важно питање, а то су реверзибилна хидроелектрана (РХЕ) Бистрица и потенцијална изградња РХЕ Ђердап 3“, рекла је Ђедовић-Хандановић.
Према речима министарке, вредност пројекта изградње РХЕ Бистрица, снаге 650 МW, процењује се на око милијарду евра, а исту улогу, само са још већим капацитетима имаће пројекат РХЕ Ђердап 3, који са инсталисаном снагом од око минимум 1.800 МW представља значајан капацитет и у регионалним оквирима.
Реализацијом инвестиција из јавног и приватног сектора, како је истакла, до краја деценије, обезбедиће се на мрежи нових 3,4 ГW електрана које користе енергију ветра и Сунца.
„То, између осталог, укључује електране на обновљивих извора које гради Електропривреда Србије (ЕПС), једног ГW самобалансираних соларних електрана које представљају један од највећих пројеката у области ОИЕ у Европи, као и капацитете из ОИЕ које граде приватни инвеститори“, рекла је Ђедовић-Хандановић.
Како је навела, на првим аукцијама за тржишне премије из ОИЕ обезбеђена је изградња више од 700 МW зелених мегавата, од чега 425 МW у систему подстицаја, а план је да за три године кроз систем аукција буде обезбеђено нових 1.300 зелених МW.
Министарка је нагласила да је Србија у последњој деценији остварила значајне економске резултате, али да држава жели да искористи прилику и да до специјализоване изложбе 2027. године промени изглед земље, подстакне даљи раст БДП-а и унапреди енергетску независност и сигурност.
„Отворени смо за разговоре са свима који имају интересовање за учешће у развојним пројектима и верујем да постоји велики потенцијал да више сарађујемо у енергетском сектору са грчким партнерима“, навела је Ђедовић Хандановић.
Министарка је истакла и да је развојна шанса Србије и рударство, истичући да је наша земља изузетно богата критичним минералним ресурсима и сировинама међу којима су бор, литијум, цинка, никла… али да треба да имамо стратегију за развој тог сектора и да радимо на побољшању регулаторног оквира и закона из ове области.
Српско-грчки пословни форум је организовала Привредна комора Србије (ПКС) уз подршку Амбасаде Грчке у Београду и на њему присуствују представнции 163 компаније.
У привредној делегацији Грчке преовлађују компаније из енергетике, грађевинарства, прерађивачке индустрије али и некретнина и банкарског сектора.
