Министар спољних послова у техничком мандату Марко Ђурић изјавио је да се Београд конструктивно укључује у дијалог са Приштином који се води под покроветељством Европске уније, са циљем да се створи сигурно, стабилно и просперитетно окружење, али да власти у Приштини предузимају једностране потезе.
Он је у интервјуу за турску ТРТ Wорлд телевизију рекао да би Београд волео да види спровођење Бриселског споразума и свих других споразума који би могли да допринесу снижавању тензија и повећању разумевања.
„Видим да су власти у Приштини предузеле неке једностране кораке на терену да преокрену ситуацију у своју корист. Нажалост, то је довело до смањења колективних политичких и културних и других права српске заједнице. Тако да смо забринути због тога“, рекао је Ђурић.
Објашњава да је питање АП КиМ веома сложено и осетљиво питање јер за Србе то није само 13 одсто територије.
„То је фундаментално питање ко смо ми, седиште српске цркве која постоји 800 година је у манастиру Пећ, који је данас на Косову. То је српски манастир светске баштине УНЕСЦО-а, а патријарх Српске православне цркве није у могућности да посети овај манастир“, рекао је Ђурић.
Према његовим речима за Србију је одржавање стабилности и мира у региону кључни предуслов за наш даљи раст, јер настоји да заузме заслужено место за столом у Бриселу где сматра да треба да имамо реч у формирању спољне безбедносне политике Европе.
„А такође можемо много да допринесемо јер Србија са стопом раста од преко четири одсто на годишњем нивоу и чињеницом да има више него дупло већи БДП за мање од једне деценије заправо може да помогне у подстицању европског раста. Не долазимо у Брисел само да молимо, али такође верујемо да можемо да играмо стабилизујућу улогу у региону Балкана. И као министар спољних послова у наредним месецима, уложићу додатне напоре да разговарам са свим странкама у нашем региону“, рекао је он.
На питање како Србија приступа питању могућег увођења америчких санкција компанији НИС, Ђурић истиче да је Србија добра има заиста добру причу да исприча када је њена економија у питању, као и да је последњих месеци, урадила много да повећа своју енергетску безбедност.
Он је подсетио да је у септембру прошле године потписао у Вашингтону Споразум о стратешком партнерству у енергетској сфери са Сједињеним Америчким Државама, као и да има веома добре односе у енергетској сфери са Азербејџаном, са другим земљама, традиционално и са Русијом, која је власник НИС-а.
„Дакле, разговарамо са свим актерима да се очува енергетска безбедност и да ове санкције не утичу на људе које не би требало да погоде. О томе ћемо разговарати са новом америчком администрацијом. Разговараћемо са руском страном и уверени смо да можемо да одржимо енергетску безбедност заједно са многим нашим партнерима, укључујући Азербејџан, укључујући Турску, укључујући и друге земље у региону“, рекао је Ђурић.
Трамп најпопуларнији западни политичар у Србији
На питање да ли сматра да ће бити лакше радити са актуелном америчком администрацијом, Ђурић истиће да је амерички председник Доналд Трамп убедљиво најпопуларнији страни политичар, западни политичар у Србији, што су показала и испитивања јавног мњења, односно да је у Европи највећа подршка Трампу заправо била у Србији.
„То није било случајно и није идеолошки вођено јер су и либерали и левичари, као и они који су на десној страни наклоњенији Доналду Трампу јер се надају да ће он донети нови другачији вид позитивног односа са Србијом, с обзиром на то да смо, на пример, током Клинтонове администрације 1990-их имали веома тежак однос. Три деценије касније, рекао бих да су америчко-српски односи на далеко бољем месту. Мислим да радимо на стратешком партнерству. У ствари, договорили смо се почетком ове године да покренемо стратешки дијалог између Србије и Сједињених Држава. И верујем да ће ослањање на нову америчку администрацију да успостави много ближи однос и донети добре резултате“, рекао је Ђурић.
Упитан какве напоре улаже Србија да ослободи српског држављанина Алона Охела, који је киднапован у нападу Хамаса у гази 7. октобра 2023. године, Ђурић каже да је Охел ухваћен у трагичном низу догађаја и поново апеловао на његово моментално пуштање на слободу.
„Он је држављанин Србије и Израела. Његов деда је из Новог Сада на северу Србије. Он је цивил, није учествовао ни у каквим сукобима. Он је пијаниста. Тако да је био ухваћен у трагичном низу догађаја, а случајно је и мој рођа“, рекао је Ђурић.
Према његовим речима Београд жели да види престанак страдања, непријатељстава, кроз које су прошли и Србија и регион на Балкану, који зна шта значи проживети ужасну патњу кроз коју пролазе људи на Блиском истоку.
„Србија је послала хуманитарну помоћ преко Египта за народ Газе. Надам се да ће се и ова борба ускоро окончати, да ће доћи до успеха дипломатије јер се доста разговара, али сада су нам потребни резултати“, рекао је Ђурић.
Додао је да народ Србије жели да види мирно решење и подсетио да Србија учествује у мисији УНИФИЛ у Либану са 200 војника.
„Дакле, иако нисмо велика држава, али покушавамо да допринесемо регионалној стабилности“, закључио је Ђурић.
