Уставним изменама Загорка Доловац је практично постала несмењива. Од ње апсолутно зависи рад тужилаштва. Да би јавност схватила шта се тренутно дешава у српском тужилаштву, мора се кренути од почетка.
Пријатељи Пајтић и Хомен
Радња почиње када је Бојан Пајтић, у време своје пуне моћи у Војводини, упознао Загорку Доловац са Слободаном Хоменом, тада државним секретаром у Министарству правде.
Систем кадровања као шах
Са те функције, Доловац је почела да поставља људе по препоруци демократске власти, чак и када је промењен владајући режим – систем кадровања у тужилаштву није се мењао. Сви који су долазили преко ње били су политички проверени и сваки је добијао свој задатак.
Баш као у шаху – свако има своју позицију, правац и улогу. Игра траје годинама, а са сваком новом фигуром систем изнутра постаје њихов.
Уставне промене – тужилаштво као моћно оружје
Затим су дошле уставне промене, које су тужиоцима дале нова овлашћења. Уместо да буде контролни механизам, институција каква треба да буде у демократском друштву, тужилаштво постаје најјаче оружје за рушење државе. Покрили су све. Основна тужилаштва, апелациона, чак и специјална оделења. Све је под њуховом контролом.Заправо, скоро све осим једног, Вишег јавног тужилаштва у Београду, које је једино остало самостално и отпорно на утицаје.
Стефановић – последња препрека
Више јавно тужилаштво је стална мета, а Ненад Стефановић последња препрека за комплетно преузимање правосуђа. Када препреку није лако уклонити, планира се компромитовање, притисак, медијски напади.
Тајни састанак у Италији
Доловац има директну везу са Хоменом, који из иностранства подржава државни удар у Србији. Зато није чудо што су Хомен, Доловац и Динко Грухоњић недавно виђени на тајном састанку у Италији, на језеру Гарда.
Грухоњић, иако јавност покушава да га представи као небитну фигуру, одиграо је кључну улогу у изазивању блокада и медијског насиља које је уследило. Преко својих канала на факултетима и невладиним организацијама, утицао је на радикализацију младих, што се прелило на улицу. Свака реч коју је изговорио постајала је порука за напад. Али његова улога је само један део.
Бизнисмен из сенке
На састанку је био и један бизнисмен – није био Драган Шолак, како јавност мисли, већ Бранислав Поморишки, свекар Иване Стојиљковић Поморишки, шефице Трећег основног јавног тужилаштва у Београду. Бивши Лигаш, а сада милионер. Некад политички активиста, данас утицајан човек из сенке. Његово присуство открива дубину целог плана.
Прстен моћи у тужилаштву
Да би лакше схватили, први прстен људи у тужилаштву који контролише Доловац, односно жути демократски систем, чине Борис Мајлат у тужилаштву за високотехнолошки криминал, Младен Ненадић у ТОК-у, Бранислав Лепотић у Новом Саду, Ивана Стојиљковић Поморишки шеф трећег основног јавног тужилаштва, Бранко Стаменковић Председник Високог савета тужилаштва…
Људи са везама, постављени на кључна места, спремни да реагују по команди. У све је умешана и мрежа НВО организација, попут ЦЕПРИС-а и Прогласа, које под плаштом струке гурају своје интересе, уз подршку прозападне опозиције и медија.
Тужилаштво контролише све
Сви они делују координисано, свако ради свој део посла. Немају под контролом полицију, ни војску, али имају тужилаштво. А када контролишеш ко кога гони, ко кога пушта и ко кога сме да истражује, онда ти ни други органи реда нису ни потребни.
Систем је заробљен.
