Седам земаља у свету сада производи 100 одсто своје електричне енергије из обновљивих извора, а две од њих се налазе у Европи.
Прошла година је била најбоља година у историји за нове инсталације за коришћење енергије ветра.
У свету је 2023. године инсталирано 116 гигавата нове снаге ветра, према најновијем Глобалном извештају о ветру из индустријског трговинског удружења Глобал Wинд Енергy Цоунцил (ГWЕЦ). То је повећање од 50 одсто у односу на 2022. годину, што је чини најбољом годином икада за нове пројекте ветропаркова.
Кина је предводник овог таласа са инсталацијама на мору и на копну, а следе САД, Бразил и Немачка. Захваљујући снажном расту у Холандији, Европа је такође имала рекордну 2023. годину са 3,8 гигавата нових капацитета ветроелектрана на мору.
Извештај наводи да, иако је раст енергије ветра високо концентрисан у неколико великих земаља, неки други региони и нације су забележили рекордан раст. Африка и Блиски исток инсталирали су скоро 1 гигават снаге ветропаркова 2023. године, што је скоро троструко више него претходне године.
Свет се креће у правом смеру
Његови аутори кажу да се свет „креће у правом смеру у борби против климатских промена“. Аутори упозоравају, међутим, да годишњи раст мора да буде најмање 320 гигавата до 2030. да би се испунило обећање ЦОП28 о утростручењу обновљиве енергије до краја деценије.
„Дивно је видети раст индустрије ветра и поносни смо што смо постигли нови годишњи рекорд“, рекао је извршни директор ГWЕЦ Бен Беквел. „Међутим, још много тога треба да се уради“.
Које земље се у потпуности напајају обновљивим изворима енергије?
Према подацима Међународне агенције за енергију (ИЕА) и Међународне агенције за обновљиву енергију (ИРЕНА), седам земаља сада производи сву своју енергију из обновљивих извора.
Више од 99,7 одсто електричне енергије у Албанији, Бутану, Етиопији, Исланду, Непалу, Парагвају и Демократској Републици Конго долази из геотермалне, хидроелектране, соларне енергије или енергије ветра.
Норвешка се приближила са 98,38 одсто своје енергије из ветра, воде или сунца, према подацима које је прикупио професор Универзитета Станфорд Марк Џејкобсон.
Још 40 земаља добијало је најмање половину своје електричне енергије из обновљивих извора 2021. и 2022. године, укључујући 11 у Европи. Други, попут Немачке или Португала, биће способни да раде на 100 посто ветра, воде и сунца у кратком временском периоду.
Долази доба соларне енергије
Иако многе од ових земаља тренутно користе велику количину хидроенергије или енергије ветра, стручњаци предвиђају да би соларна енергија могла да преузме улогу главног извора у блиској будућности. Технологија се побољшала, а трошкови брзо падају.
Соларна енергија је доминирала у проширењу капацитета обновљиве енергије 2023. године, чинећи 73 процента укупног раста, а следи енергија ветра са 24 процента. Сада чини 37 одсто укупног светског капацитета обновљиве енергије.
Студија Универзитета Ексетер и Универзитетског колеџа у Лондону из 2023. предвиђа да ће соларна енергија достићи „неповратну тачку преокрета“, постајући примарни извор енергије у свету до 2050. године.
