Реверзибилна хидроелектрана „Бајина Башта“, потпуно је обновљена после више од четири деценије рада инвестицијом од 35 милиона евра, а градња нове РХЕ „Бистрица“ је стратешки енергетски пројекат, саопштено је из Електропривреде Србије.
Све већа тражња за електричном енергијом, а посебно све веће учешће обновљивих извора енергије, како је наведено, у први план истичу реверзибилне хидроелектране.
Са два агрегата и укупном снагом од 614 мегавата, ово постројење представља једну од кључних тачака електроенергетског система Србије и важан је ослонац за интеграцију енергије из ветра и сунца, наведено је у саопштењу.
Руководилац одељења за ревитализацију и модернизацију ХЕ и РХЕ „Бајина Башта“ Борис Јовановић рекао је да се показало колики је значај ове врсте хидроелектрана које складиште енергију и користе је када је најпотребнија посебно током овог лета у време тропских врућина када је потпуно ревитализована РХЕ „Бајина Башта“ била кључни ослонац електроенергетског система Србије.
„Током дана у ‘соларним сатима’ када је енергија на тржишту најповољнија пунили смо Заовинско језеро и складиштили енергију за време када је енергија потребна и када су цене на тржишту знатно више“, рекао је Јовановић.
Како је наведено, реверзибилне ХЕ нису важне само због складиштења енергије за тренутке веће тражње, већ и због балансирања система посебно са трендом повећања варијабилних ОИЕ као што су ветар и солар.
Због тога је и градња нове РХЕ „Бистрица“ стратешки енергетски пројекат и најважнија инвестиција „Електропривреде Србије“.
У годинама пред нама РХЕ „Бистрица“ обезбедиће безбедну и сигурну интеграцију чак 1.500 MW нових ОИЕ.
Помоћник извршног директора за производњу у ЕПС-у Предраг Млађеновић рекао је да је за „Електропривреду Србије“ изградња РХЕ „Бистрица“ најзначајнија инвестиција.
„То је прва реверзибилна ХЕ коју Србија гради после више од четири деценије и највећи нови енергетски капацитет од око 660 MW и годишњом производњом око 1.600 гигават- часова електричне енергије“, рекао је Млађеновић.
Велики део пројектне документације већ је урађен и прибављене су бројне сагласности и дозволе, а на терену су у току истражни радови.
Пројекат улази у једну од најважнијих и до сада најинтензивнијих фаза реализације.
Млађеновић је навео да је влада Србије донела решења о јавном интересу за експропријацију земљишта и објеката за овај пројекат.
„Обезбеђени су и локацијски услови за главно постројење односно за електрану, што је темељ за даљи развој пројекта, а наредне године очекујемо и грађевинску дозволу. За пројекат изградње РХЕ Бистрица много тога је до сада урађено, а документација је врло обимна. Само у последњих шест месеци поднето је око 250 захтева за добијање услова за различите врсте дозвола и сагласности пред надлежним органима“, рекао је Млађеновић.
У наредном периоду очекује се почетак припремних радова и обухватиће реконструкцију постојеће, као и изградњу недостајуће инфраструктуре.
Тендер за радове на главном постројењу требало би да буде расписан наредне године, уз поштовање свих захтева Јапанске агенције за међународну сарадњу (ЈИЦА) са којом би идуће године требало да буде потписан уговор о зајму током специјализоване изложбе Експо 2027.
Млађеновић је нагласио да овај пројекат има позитиван утицај на локалну заједницу и са еколошког и социјалног аспекта, уз поштовање законских норми у области заштите животне средине.
„Пројектом је предвиђено да кота горњег језера буде спуштена са првобитно планираних 813 на 810 метара како се не би мешале воде Увца и Лима и на тај начин биће омогућено потпуно функционално и одрживо водоснабдевање грађана Прибоја. Изградњом нових приступних путева у наредном периоду биће унапређена путна инфраструктура на подручју Прибоја, Пријепоља и Нове Вароши. Извесно је и да ће изградња нове РХЕ имати утицај и на привредни и економски развој, туризам, али и на повратак младих стручних људи у овај крај“, истакао је Млађеновић.
Реверзибилна ХЕ „Бистрица“ простираће се између река Увац и Лим, а на Увцу 7,5 километара низводно од постојеће бране „Радоиња” планира се изградња бране „Клак”.
Укупна запремина те акумулације износиће 108 милиона кубних метара воде, док ће се као доња акумулација у систему РХЕ искористити постојећа акумулација „Потпећ“ на Лиму.
