Залихе свеже воде широм Европе опадају забрињавајућом брзином – од Шпаније и Италије па до Пољске, а проблем захвата и поједине области Велике Британије.
На ову слику указују резултати дводеценијског сателитског надзора (2002-2024) који су спровели истраживачи са Лондонског универзитетског колеџа (УЦЛ), уз „Watershed Investigations“ и британски портал Гардијан.
Сателити који региструју промене у гравитационом пољу Земље откривају како се мења маса воде у подземљу, рекама, језерима, глечерима и влажности земљишта, па научници скоро могу „извагати“ количину доступне воде.
Подаци показују да север Европе, нарочито Скандинавија, делови Уједињеног Краљевства и Португал, постепено постају све влажнији, док су јужне и југоисточне области у све израженијем паду водних резерви.
– Кад упоредимо укупне податке о копненим водним залихама с климатским скуповима података, трендови се подударају – истакао је професор Мохамад Шамсудуха.
Према његовим речима, ове бројке требало би скептичним политичарима да послуже као „позив на буђење“. Додао је да „више не говоримо о ограничавању загревања на 1,5 степени“, већ да се приближавамо глобалном порасту температуре „према 2 степена“.
Неуједначене кише и све дужи периоди без падавина
Иако укупна годишња количина кише не мора нужно да опада, расподела падавина се мења.
– Видимо обилније пљускове и дужа сушна раздобља, нарочито лети – објашњава Шамсудуха.
Летње бујичне кише доносе више површинског отицања, па мање воде доспева у подземне слојеве, док се зимски период њиховог обнављања скраћује.
Подаци Европске агенције за животну средину показују да је укупно коришћење воде у ЕУ од 2000. до 2022. смањено, али је захватање из подземља порасло за 6 одсто, што се повезује с јавним водоснабдевањем и пољопривредом. Подземна вода 2022. године покривала је 62 одсто потреба јавне мреже и трећину захтева пољопривреде.
Европска комисија је зато покренула стратегију водне отпорности, чији циљ је „помоћи државама чланицама да прилагоде управљање водним ресурсима климатским променама“. Документ предвиђа повећање ефикасности коришћења воде за „најмање 10 досто до 2030.“ и модернизацију застареле инфраструктуре.
Хидролог Ханн Клоук упозорава да су последице видљиве већ сада.
– Већ смо у суши… Следећег пролећа и љета, ако не добијемо потребне падавине, последице ће бити озбиљне – казала је она.
Енглеска се већ припрема за могућ наставак суше током 2026. године.
Министарка Ема Харди наводи да притисак на резерве расте, те да се граде нове акумулације, али упозорава да такви пројекти неће бити функционални још деценијама. Према њеном мишљењу, приоритет треба да буде „поновна употреба воде, смањење потрошње, одвајање питке од рециклиране воде и решења утемељена на природи“.
Последице ће осетити храна, пољопривреда и градови
Шамсудуха упозорава да ће пад водних ресурса погодити безбедност хране, пољопривреду и екосистеме, додајући да се „последице климатских промена на које смо навикли на глобалном југу“ сада виде у Европи.
Позива на бољи систем управљања водом и спремност на „нове, чак и неконвенционалне“ мере, попут широке примене сакупљања кишнице.
Слични трендови бележе се широм света – од Блиског истока и Азије, преко Јужне Америке, до запада САД и делова Канаде. У Ирану је ситуација већ драматична: главни град се приближава тренутку када из славина више неће тећи вода.
– Ако рационализација не успе, цео град Техеран можда би требало евакуисати – навео је председник Масуд Пезешкијан.
