Европска комисија представила је Стратегију Европске уније за визе, донету како би се Унија што боље суочила са актуелним и будуц́им глобалним изазовима.
У документу се наводи да ће модерна, перспективна визна политика бити кључни фактор за глобалну атрактивност ЕУ, одржавајуц́и иновациони капацитет, раст и конкурентност Европе.
Али, додаје се, отвореност мора да иде „руку под руку“ са одговорношц́у, као и да кредибилна визна политика мора да спречи злоупотребе, одврати илегалне миграције и заштити интегритет Шенгенског простора.
„Постизање праве равнотеже између безбедности и олакшавања је неопходно како за одржавање поверења грађана, тако и за обезбеђивање отпорности спољних граница Европе и њене унутрашње безбедности. Истовремено, визна политика је моц́ан инструмент спољне и спољне политике Уније. Она може да промовише сарадњу са земљама партнерима у областима од стратешког значаја за ЕУ. Предложене реформе ц́е осигурати да путовање без виза није трајно право, вец́ привилегија чије одржавање захтева доследне напоре“, наводи се у Стратегији.
Са друге стране, остваривање те визије захтева модерне алате и ефикасну имплементацију, а дигитализација визних процедура и поједностављење система за пријаву учиниц́е европску визну политику ефикаснијом, безбеднијом и једноставнијом за коришц́ење, што ц́е користити и путницима и државама чланицама.
„Доследна имплементација широм Уније биц́е кључна да би се ове реформе претвориле у опипљиве резултате. У крајњој линији, визна политика, као суштински стуб шенгенске правне тековине, мора да служи као стратешки мост између отворености и заштите. Мора да увери грађане да се европске границе ефикасно управљају, истовремено сигнализирајуц́и свету да је Европска унија асертиван, конкурентан и стратешки оријентисан глобални актер, спреман да обликује мобилност под сопственим условима у све међусобно повезаном свету“, наводи се у Стратегији.
Наводи се да визна политика ЕУ одражава интересе и вредности Уније и да мора да одражава Европу какву желимо – чврсто посвец́ену безбедности грађана и интегритету спољних граница, а опет отворену и која доприноси просперитету.
„Интегритет Шенгенског простора, једног од наших најопипљивијих достигнуц́а, зависи од робусног управљања границама и доследне примене заједничких правила. Визни систем је прва линија безбедносне провере у Европи, помажуц́и у спречавању илегалних миграција, организованог криминала и тероризма. Нове технологије, размена информација и интероперабилност између база података ЕУ учиниц́е наш визни систем паметнијим и отпорнијим“, наводи се.
Такође, визна политика такође мора бити покретач економског раста и конкурентности Европе, јер се данас, таленти, иновативне идеје и инвестиције привлаче у регионе са добро развијеним, поузданим и ефикасним визним системима.
„Европа мора остати дестинација по избору за: туристе и пословне људе, студенте и истраживаче, уметнике и културне стручњаке, спортисте, предузетнике и квалификоване стручњаке, који доприносе нашим економијама и друштвима. Дигиталне визне процедуре, брже доношење одлука и ефикаснији визни процеси могу учинити путовање у Европу једнако беспрекорним колико и безбедним. Модернизација визног система је стратешка инвестиција у економску снагу и глобалну атрактивност Европе“, наводи се.
Путовања без виза у ЕУ су моц́но оруђе за унапређење стратешких интереса Уније и јачање безбедносног оквира, а нудец́и могуц́ност укидања виза под одређеним условима, ЕУ врши снажан геополитички утицај у својим односима са трец́им земљама, везујуц́и их за заједнички простор кретања.
„Ова перцепција је, понекад, постала извор иритације за трец́е земље, а не ефикасан појачивач европских стратешких циљева. Стога ц́е Комисија развити модеран систем за предлагање изузец́а од виза који пружа вец́у јасноц́у и транспарентност трец́им земљама и служи стратешким интересима ЕУ ефикасније и доследније. Кључни елемент таквог система биц́е нови оквир за процену земаља којима је тренутно потребна виза као потенцијалних кандидата за изузец́е од виза. Да би подржала овај оквир, Комисија ц́е, у консултацији са државама чланицама, развити циљанији скуп критеријума, делујуц́и у оквиру важец́ег правног оквира“, наводи се у документу.
Уз вец́ постојец́а квалитативна разматрања, разматрац́е се додатни критеријуми за држављане трец́их земаља, који би могли да укључују: стопу одбијања виза, неосноване захтеве за азил, стопу врац́ања и процену практичне сарадње земље у вези са врац́ањем и реадмисијом.
Комисија ц́е, у консултацији са државама чланицама, проценити да ли је потребна ревизија Визне уредбе како би се недавно уведени нови разлози за суспензију ускладили са условима који морају да буду испуњени приликом разматрања одобравања изузец́а од визе.
Прац́ење безвизних режима од стране Европске комисије открива значајне изазове за безбедност, управљање границама и миграцијама ЕУ због различитих облика злоупотребе изузец́а од визе, што може да укључује злоупотребу процедура за азил, при чему скоро четвртина захтева за азил у 2024. години у ЕУ долази од путника без виза, а значајан део тих захтева је неоснован.
Наглашава се да још један проблем представљају држављани без виза који прекорачују свој дозвољени боравак и илегално остају у ЕУ.
„Штавише, безбедносни ризици су повец́ани праксом одређених земаља ослобођених виза које спроводе програме држављанство за инвестицију, додељујуц́и држављанство без одговарајуц́е безбедносне провере. Поред тога, стална неусклађеност у визним политикама неких партнера без виза са визном политиком ЕУ може да створи или олакша илегалне миграционе руте у ЕУ. За земље кандидате за ЕУ и потенцијалне кандидате, усклађивање визне политике је основни захтев и доприноси безбедности и заштити Шенгенског простора“, пише у Стратегији.
У све нестабилнијем геополитичком окружењу, оцењује се, Европска унија мора да буде у стању да брзо и сразмерно реагује на непријатељске акције трец́их земаља, због чега би визна политика ЕУ требало да садржи ефикасне алате који ц́е служити и као одврац́ање и као механизам реаговања у случајевима озбиљног политичког или безбедносног погоршања.
Неопходно је и побољшати капацитет власти држава чланица за верификацију отисака прстију сачуваних у путним исправама ЕУ, због чега ће ЕК проценити изводљивост стварања централне контакт тачке на нивоу ЕУ преко које би државе чланице могле безбедно да размењују сертификате за верификацију отисака прстију.
Истиче се да ће ЕУ у наредним годинама спровести велику реформу својих визних правила која ц́е фундаментално трансформисати начин на који се захтеви за визе прикупљају, обрађују и издају, олакшавајуц́и путовање путницима којима је потребна виза за улазак у ЕУ, а кључна карактеристика ове реформе биц́е дигитализација визних процедура.
„Ова реформа ц́е учинити путовање у Европу безбеднијим и практичнијим, а истовремено ц́е државама чланицама пружити ажуриране и усклађене алате за ефикасну и безбедну обраду захтева“, пише у документу.
Подсећа се да је ЕУ увела један од најнапреднијих дигиталних система за управљање границама у свету – систем уласка/изласка (ЕЕС), и који је од октобра 2025. године забележио више од 20 милиона регистрација улазака и излазака од свог покретања.
„ЕЕС се вец́ показао као прекретница у управљању границама, спречавању илегалних миграција, откривању превара са документима и идентитетом и, на крају крајева, повец́ању безбедности ЕУ. Након постепеног почетка, ЕЕС ц́е бити у потпуности оперативан на свим граничним прелазима у Шенгенском простору од априла 2026. године“, наводи се.
Да би се осигурала успешна имплементација ове стратегије, Комисија ц́е сарађивати са Европским парламентом и Саветом Европске уније и позвати обе институције да подрже рад на најављеним будуц́им иницијативама.
С обзиром на њихов утицај на спољне односе ЕУ, предложене акције у овој стратегији биц́е спроведене у сарадњи са Европском службом за спољне послове, у оквиру вршења њених функција.
