Крајем 2009. године Србија је званично поднела захтев за пријем у чланство у Европску унију. Како је европски пут Србије изгледао у претходних 16 година и какве препреке данас стоје на том путу бавио је новинар Еуронеwс Србија Душан Илић.
У јуну 2003. године, на Самиту у Солуну, потврђена је европска будућност држава Западног Балкана на основу индивидуалног напретка сваке од њих.
У априлу 2008. потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Србије, али је ЕУ одлучила да не примењује пратећи Прелазни трговински споразум, због изостанка сарадње Србије са Хашким трибуналом.
Међутим, српска страна почиње једнострану примену од јануара 2009., док је Европска унија одлучила да трговински споразум ступи на снагу 2010., након позитивног извештаја главног хашког тужиоца Сержа Брамерца.
19. децембра 2009. године ступио на снагу безвизни режим са ЕУ, што значи да грађанима Србије није била потребна виза за путовање у тада 25 земаља чланица Европске уније и три земље Шенгенског простора.
22. децембар 2009. Србија је поднела захтев за пријем у чланство ЕУ, а годину дана касније, тачније, у јануару 2011. Европски парламент ратификовао је Споразум о стабилизацији и придруживању, док је у марту 2012., одлуком Европског савета, Србија добија статус кандидата за чланство у Европској унији.
Привремено затворена само два поглавља
У јануару 2014. Србија и званично почиње преговоре о приступању. Приступни процес обухвата 35 поглавља груписаних у 6 кластера, а у децембру 2015. Београд отвара прва два поглавља – о финансијском надзору и о нормализацији односа са Приштином. До данас су отворена 22 поглавља, док су привремено затворена само два – поглавље 25 о науци и истраживању, и поглавље 26 о образовању и култури.
У последње четири године Србија није отворила ниједно преговарачко поглавље. Иако годишњи извештаји Европске комисије оцењују да је Београд „технички“ спреман за отварање Кластера 3 који се односи на конкурентност и инклузивни раст, тај корак није учињен ни овог децембра, због тога што је, како се наводи у закључцима Савет за опште послове ЕУ, потребно да Србија оствари даљи напредак у области владавине права и нормализацији односа са Приштином.
Старовић: Србија, уз Црну Гору, најспремнија за чланство у ЕУ
По оценама Европске комисије садржаним у годишњим извештајима, Србија је, заједно са Црном Гором, најспремнија за пуноправно чланство у Европској унији, истакао је за Еуронеwс министар за европске интеграције Немања Старовић.
„Мислим да није било ни озбиљно, ни одговорно, ни корисно лицитирати са датумима уласка у ЕУ, поготово имајући у виду све кроз шта смо прошли у претходних 20 година. Важније је сагледати резултате нашег дугог пута ка чланству и индиректне користи за грађане Србије. Квантификовано, отворили смо 22 преговарачка поглавља од укупно 35“, рекао је Старовић.
Министар је подсетио и на конкретне резултате: Србија је од ЕУ добила преко четири милијарде евра бесповратне помоћи, реализовано је више од 1.500 пројеката, а земљи је омогућено и унапређење економске инфраструктуре и животног стандарда грађана.
„Све то не би било могуће да нисмо напредовали на путу европских интеграција“, додао је.
На питање о стагнацији у последње четири године, Старовић је објаснио да формални процес напретка тренутно зависи од политичког консензуса држава чланица, што је довело до тога да прошле недеље у Бриселу није отворен кластер 3. Ипак, министар истиче да реформе нису стале: Србија је приступила СЕПА простору, развија зелене коридоре, усвојила је акциони план за приступ Шенгенском простору, а у плану је и укидање роминга за мобилне телефоне и интернет у првој половини 2026. године.
„Напредак у формалном смислу није остварен због недостатка политичког консензуса, али по оценама Европске комисије, Србија је и даље, уз Црну Гору, најспремнија за чланство у ЕУ“, нагласио је Старовић.
На питање зашто кластер 3 још није отворен, министар је објаснио да су учињени сви неопходни кораци, укључујући избор 8 од 9 чланова Савета РЕМА, али да политички консензус још увек недостаје због перцепција појединих држава чланица. Он је најавио да ће се питање отварања кластера вратити током 2026, током председавања Кипра Европском унијом.
Старовић је посебно истакао и значај реакције Србије након неуспеха отварања кластера.
„Одсуство отварања кластера 3 била је лоша порука Брисела, која иде на руку еуроскептицима, али наш недолазак на самит Европске уније – Западни Балкан представља адекватан политички одговор и потврду посвећености нашем путу ка чланству, заснованом на заслугама“.
Министар је додао да је реакција Србије препозната и у Бриселу, где је амбасадор Европске уније у Србији Андреас Фон Бекерет нагласио да је најважније то што је председник Вучић гласно исказао посвећеност чланству у ЕУ. Старовић је истакао и ширење подршке Србије у ЕУ, са јасном подршком Мађарске, Словачке, Чешке, Грчке, Кипра, Шпаније, Аустрије, Француске и Италије.
„Ово је сигнал да, упркос изазовима, процес европских интеграција Србије остаје стабилан и да се наставља са пуним фокусом на реформе и остваривање конкретних резултата за грађане“, истакао је је министар Старовић.
