Протести у којима мањина континуирано онемогућава нормално функционисање већине, настављени су. Да ствар буде још парадоксалнија, мањина која покушава да блокира свакодневицу, у недостатку подршке грађана, путује из места у место како би повећала бројност и створила лажну слику „незадовољних мештана“.
Томе у прилог говоре лица која „мигрирају“ по потреби, па су у року само једног послеподнева исти људи становници више различитих насељених места: Бездана, Сомбора, Колута и Бачког Брега. У сталном ансамблу овог путујућег театра посебно се истичу Варга Ференц, вођа ДС у Бездану, и Петра Кемивеш, која у зависности од места у којем протестује само замени транспарент (ако се сети).
Њихови начини деловања такође потврђују да ови протести немају никакве везе са студентским протестима, већ представљају чист политички и истовремено лични акт, спроведен у настојању испуњавања личних амбиција и циљева.
Даље, „незадовољне грађане Колута“ предводи Новосађанин Ашли Ђуричин, који је такође један од „дневних шетача“ и део је опозиционог политичког естаблишмента који максимално експлоатише студентске протесте у покушају доласка на власт. Он је, поред Колута, виђен и у Бачком Брегу. Апсурд је да је на првом протесту који је организовао у Колуту било укупно двоје људи, који притом нису Колућани, а на другом 8 људи од којих су 4 из Бездана и 2 из Новог Сада. Након тога, организатори су почели да „возају“ учеснике са протеста на протест, па је у Бездану присуствовало око 20 мештана.
