Члан ГО и народни посланик СНС Угљеша Мрдић на друштвеној мрежи Инстаграм упитао се где је крај безобзирности Снежане Бјелогрлић.
Његову објаву преносимо у целости:
„Снежана Бјелогрлић, некадашња в.д. председника Основног суда у Ивањици, а тренутно члан Високог савета судства и председник Друштва судија Србије, градила је своју каријеру и мрежу утицаја бескомпромисним кршењем свих правних и етичких норми.
Пре свега, Бјелогрлићка је незаконито постала члан Високог савета судства, јер је на ту функцију изабрана са позиције в.ф. председника Основног суда у Ивањици, што је незаконито, јер Закон забрањује да се председници судова кандидују у Високи савет судства. Објашњење Снежане Бјелогрлић срамотно је и представља врхунски пример изигравања закона: „ја нисам у време избора била председник суда, већ ВРШИЛАЦ ФУНКЦИЈЕ председника суда“, каже Бјелогрлићка и тако демонстрира како се врши изигравање закона. Када се тумачи закон, онда се полази од циља који је законодавац хтео да постигне прописујући неко правило. Законодавац је забранио председницима судова да се кандидују на судијским изборима за чланство у Високом савету судства да би обезбедио правичну изборну трку и да би спречио председнике судова да своју позицију у односу на судије свог суда злоупотребе приликом избора. Такву позицију имају и вршиоци функције председника суда, па ако је председнику суда забрањено кандидовање, то би морало бити забрањено и вршиоцу функције председника. Али таква циљна тумачења права очигледно не важе када се косе са амбицијама Снежане Бјелогрлић.
Своју незаконито стечену позицију у Високом савету судства Снежана Бјелогрлић је користила да тргује утицајем и да на судијска места инсталира чланове своје невладине организације Друштво судија Србије. Није се устручавала Снежана Бјелогрлић да користи своју позицију у Високом савету судства како би на незаконито сазваној електронској седници (где нема могућности дискусије) изабрала свог мужа за в.ф. председника Основног суда у Ивањици и да тако тај суд претвори у феудално добро породице Бјелогрлић. Али тај Основни суд није довољан. Захваљујући деловању Снежане Бјелогрлић и подршци коју јој пружа председница Врховног суда Србије Јасмина Васовић, на добром смо путу да Друштво судија Србије потчини себи целокупно српско правосуђе. Зар нису медији писали о томе како Врховни суд са своје службене е-маил адресе прослеђује судијама саопштења Друштва судија Србије? Врховни суд Србије и Високи савет судства полако се претварају у испоставе Друштва судија Србије.
Међутим, није то све довољно Снежани Бјелогрлић. Она хоће још један мандат у Високом савету судства, јер јој се не испушта из руку разрађен механизам за трговину утицајем и поробљавање правосудних институција. На опште запрепашћење целокупне српске правничке јавности Бјелогрлићка је поднела кандидатуру за учешће на изборима за члана Високог савета судства. Изборна комисија Високог савета судства коју чине судије Врховног суда, Специјалног суда за организовани криминал, Управног суда и Привредног апелационог суда огромном већином гласова (4:1) одбила је кандидатуру Снежане Бјелогрлић као незакониту. А Бјелогрлићка, уместо да схвати да је претерала и да је њено безакоње превршило сваку меру, наставља још безобзирније: на одлуку о одбијању кандидатуре Бјелогрлићка подноси жалбу Високом савету судства, који није надлежан да о тој жалби одлучује, да би поново трговала утицајем и да би искористила своју позицију у том органу да се по други пут незаконито кандидује. О каквом је безакоњу реч, најбоље је да на YоуТубе каналу Високог савета судства послушате дискусије чланова Савета са седнице Високог савета судства од 23.10.2025. године.
У том свом науму Бјелогрлићка је рачунала на подршку својих историјских савезника. То су Јасмина Васовић, Вукица Кужић, Жак Павловић, тзв. проф. Јелена Вучковић, Зорана Делибашић и Марија Јуреша. План је био да Високи савет судства, иако није надлежан, на јучерашњој седници усвоји жалбу Снежане Бјелогрлић и да јој омогући да се по други пут незаконито кандидује за члана Високог савета судства. Међутим, тај Бјелогрлићкин наум толико је очигледно противправан и безобзиран да и неки њени пријатељи нису хтели да је прате у томе. Зорана Делибашић и Марија Јуреша нису гласале да се усвоји жалба Снежане Бјелогрлић. Бјелогрлићка за сада није кандидат, али не одустаје и полаже своје наде у Управни суд. Остаје да се види да ли ће тај суд штитити Устав и законе или ће се и он институционално ставити у службу Снежане Бјелогрлић.
Снежана Бјелогрлић није ово могла сама да изведе. Али о њеним помагачима писаћу у следећем обраћању.“
