Крвави нереди у Бангладешу однели су око 560 живота од средине јула и резултирали превратом и бекством из земље премијерке Шеик Хасине (76), која је затим оптужила САД да стоји иза хаоса.
Наиме, она је за Ецономиц Тимес, након бекства у Индију војним хеликоптером, рекла да је Вашингтон испланирао њено свргавање са власти јер није хтела да препусти Америци суверенитет над стратешки кључним острвом Свети Мартин, са којег је могуће контролисати Бенгалски залив. Хасина је у међувремену оптужена за убиство због смрти једног демонстранта од руку полиције.
„Поднела сам оставку да не бих морала да гледам поворку лешева. Хтели су да дођу на власт на лешевима студената, али ја то нисам дозволила. Дала сам оставку на премијерску функцију“, казала је такође Хасина, која је у јануару изборила четврти узастопни мандат, на изборима које су бојкотовале главне опозиционе партије.
Иако нема доказа за њене оптужбе, насилна промена власти у Бангладешу по много чему подсећа на већ виђене „обојене револуције“, које су, како је писао британски Гуардиан давне 2004. започеле управо у Београду 5. октобра 2000. а затим биле примењиване са мање или више успеха широм света, од Латинске Америке преко Блиског истока, Украјине и Грузије, до источне Азије.
Окосница борбе против власти била је милитантна исламистичка организација Џамат-е-Ислами (БЈИ), повезана са Муслиманским братством, али и суседним Пакистаном, којој је циљ стварање исламске државе, а коју је бивша влада прогласила терористичком и забранила 1. августа, оптужујући их за крвопролиће. Такође је забрањено и студенстско крило Чатра Шибир, иако су припадници БЈИ-а осудили нападе на хиндуисте и скрнављење њихових светиња.
Укратко, корени ове групе сежу до 1941. и британске колоније Индије, али су најважнији догађаји након хаотичне партиције Индије 1947. од стране Велике Британије, након које је Бангладеш постао провинција Пакистана звана Источни Бенгал. Иако су оба дела Пакистана, са обе стране Индије, била доминантно муслиманска дошло је до пуцања по етничким линијама, а након серије протеста пакистанска војска је 26. марта 1971. почела насилно да гуши немире, после чега је Бангладеш прогласио независност. Џамат-е-Ислами се након поделе Индије поделио на више огранака, а из пакистанског је настао бангладешки, који се противио проглашењу независности и борио се на страни пакистанске војске.
Ова веома скраћена и поједностављена верзија историје је битна за разумевање тренутне ситуације јер су паравојне формације исламиста Разакар, Ал Шамс и Ал Бадр, у сарадњи са јединицама пакистанске војске, 1971. починиле Бангладешки геноцид у којем је убијено најмање 300.000 Бенгалаца, мада неке процене иду и до три милиона, док су САД, али и Кина, тада покушавале да умање размере масакра, масовног силовања и других зверстава. Администрација тадашњег шефа Беле куће Ричарда Никсона је, према обелодањеним тајним документима, охрабривала слање оружја из Ирана (тада америчког и израелског савезника), Турске и Јордана у Пакистан. Први лидер Бангладеша и предводник у рату за независност био је Шеик Муџибур Рахман, отац недавно свргнуте премијерке.
Подсетимо да је и сам повод мирних демонстрација у првој половини јула био захтев студената да се укину квоте за државне послове, по којима је трећина радних места резервисана за рођаке и потомке ветерана рата за независност 1971. Врховни суд је одбацио те квоте, чиме је испуњен захтев демонстраната, али они нису одустали од протеста све док Хасина није поднела оставку.
БЈИ је од независности Бангладеша био периодично забрањиван у зависности од тога да ли им је тренутна власт била наклоњена, а кроз историју су оптуживани за бројне злочине, почев од поменутог геноцида.
У чланку Ассоциеатед пресса објављеном крајем јула наводи се да је „већина високих лидера странке обешена или затворена од 2013. након што су их судови осудили за злочине против човечности, укључујући убиства, отмице и силовања 1971. године“.
Треба напоменути и да су неке земље изван Бангладеша такође означиле Џамат-е-Ислами као терористичку организацију, укључујући Русију. Амерички Стејт департмент је, са друге стране, подржао ову организацију у извештају 2023. приказујући је као жртву злоупотреба владе у Даки.
Спрега НВО, студената и универзитета са Америком
Културно лице демонстрација чинио је конгломерат студентских и невладиних организација, заједно са интелектуалцима који су дипломе стекли у САД и Западној Европи. Представници „цивилног друштва“ организовани су попут својих пандана у Грузији и Венецуели, што су најскорији примери сличних демонстрација.
У протестима који су резултирали устоличењем нобеловца Мухамеда Јунуса на место прелазног премијера учествовали су бројни студенти са одсека политичких наука Универзитета у Даки, укључујући лидере Нахида Ислама и Нусрата Табасума, који имају своје профиле у бази података активиста широм света Фронт Лине Дефендерс. Ову организацију, између осталих, финансира и Фонд за отворено друштво милијардера Џорџа Сороша, али Ислам, Табасум и други студенстски лидери немају видљиве директне везе са владом САД.
Међутим, Универзитет у Даки, тачније одељење политичких наука, је умрежено са разним „про-западним“ организацијама и форумима. Многи професори су укључени у програме које финансира америчка влада, укључујући такозвани пројекат „Суочавање са дезинформацијама у Бангладешу (ЦМИБ)“. Истакнути чланови ЦМИБ-а радили су на пројектима које је финансирао амерички Национални фонд за демократију (НЕД) или УСАИД, а некима је била додељена Фулбрајтова стипендија Стејт департмента, која се даје професорима, студентима и истраживачима широм света
Ко је Шеик Хасина, контроверзна премијерка Бангладеша која је морала да побегне из демонстрацијама захваћене земље
Сличан модел, који порекло вуче од 2000. године, примењен је и у другим муслиманским земљама, током Арапског пролећа на Блиском истоку и северу Африке 2011. судећи по тексту Неw Yорк Тимес-а из те године, на основу објављених информација Wикилеакс-а, под насловом „Америчке групе помогле су да се одгаје арапски устанци“.
„Одређени број група и појединаца директно укључених у побуне и реформе које су захватиле регион добиле су обуку и финансирање од група као што су Међународни републикански институт, Национални демократски институт и Фреедом Хоусе, непрофитне организације за људска права са седиштем у Вашингтону, судећи интервјуима последњих недеља и америчких дипломатских депеша које је добио Викиликс“, наводи се у тексту НYТ-а.
У чланку се именују НЕД и његове подружнице, као и амерички Стејт департмент и партнери из Силиконске долине, као што су Гоогле и Фацебоок (сада Мета), уз помоћ којих је примењен шаблон који је Гуардиан описао 2004. У Либији, Египту, Тунису и Сирији коришћене су организације повезане са Муслиманским братством, попут Џамат-е-Исламија, али и Ал Каидом.
Улога Бангладеша у кинеским пројектима
Преврат у Бангладешу има и компликоване и још увек несагледиве геополитичке последице, не само због поменутог стратешки важног острва, већ и односа те земље са Кином и Индијом. Ситуацију додатно компликује то што је наводни „амерички човек“ Мухамед Јунус, у добрим односима са Пекингом, који је поздравио његов долазак на власт. Бивша премијерка Хасина такође је имала добре односе са Кином, али је на прво место стављала Индију, са којом је изабрала да гради огромну термоелектрану у индијском Џарканду, вредну 1,7 милијарди долара.
„Чврсто стојимо иза наше политике добросуседства и пријатељства са целим народом Бангладеша. Пријатељство између Кине и Бангладеша је дугачко и дубоко“, наводи се у саопштењу портпарола Министарства спољних послова Кине.
Треба нагласити да је Бангладеш део кинеског пројекта „Појас и пут“, али и његовог поморског елемента „Ниска бисера“ (Стринг оф пеарлс) за који је Индијски океан од пресудне важности. За сада није јасно како ће и да ли ће Јунус и будућа влада балансирати односе са Кином и САД, или ће превагнути на страну једног од ривала. Битан део ове компликоване једначине је и грађански рат у суседном Мјанмару, где САД подржавају анти-владине снаге, док је на мети војске муслиманска мањина из народа Рохинџа.
Индија брине да ће Бангладеш превагнути на страну Пакистана
Ефекат на односе са Индијом је доста јаснији, имајући у вези блиске односе Џамат-е-Исламија са Пакистаном. Индија је деценијама градила континенталну моћ, улагањем у копнену војску и ваздухопловство и донекле занемарила морнарицу, док је њен ривал Кина то искористила да се прошири преко мреже лука у региону са Суданом, базом у Џибутију и својим огромним пројектима и инвестицијама у Африци.
Ту мрежу лука у Индијском океану САД су 2005. назвале „Ниска бисера“ и она је на неки начин опколила Индију, што званични Пекинг жустро негира. Иако су Индија и Кина чланице БРИКС-а и номинално савезнице, Индија има блиске односе са САД и не гледа благонаклоно на чињеницу да је пет од шест њених суседа део пројекта „Појас и пут“.
Пекинг је такође инвестирао у инфраструктурне пројекте и настоји да користи луке у Бангладешу, Малдивима, Мјанмару, Пакистану и Шри Ланки. Иако кинеска употреба ових лука може бити у комерцијалне сврхе, није искључена војна примена, што је сигнал за узбуну у Њу Делхију, пише у анализи Азијско-пацифичке фондације у Канади.
Осим јужне Азије, учешће Пекинга у изградњи луке Кјаукпју у нестабилном Мјанмару такође би оспорило доминацију индијске морнарице у Бенгалском заливу. Њу Делхи уз то брине могућа милитаризације луке Гвадар у Пакистану и успостављање поменуте војне базе године у Џибутију 2017. на врху Рога Африке.
Бивша премијерка Хасина била је из индијске перспективе фактор стабилности током своје 15-годишње владавине и успоставила је јаке трговинске и дипломатске односе са својим моћним суседом, који је у тим годинама масовно инвестирао у Бангладеш. Хасина је предводила и поновно успостављање путних, железничких и речних веза са Индијом прекинутих током рата за независност.
Када је Хасина слетела у ваздухопловну базу близу Њу Делхија, примио ју је Аџит Довал, шеф индијског безбедносног апарата, који надгледа спољну обавештајну агенцију и њено крило за истраживање и анализу (РАW), које је оптужено за мешање у унутрашње послове Бангладеша и других суседних земаља.
Већ постоје знаци захлађења односа између два суседа након оставке, пише Ал Јазеера. Након одласка Хасине, из индијске Високе комисије у Бангладешу повучено је мање важно особље, јављају локални индијски медији.
Зашто је битно мајушно острво Свети Мартин?
Имајући у виду важност Бенгласког залива не може се игнорисати мајушно острво Свети Мартин површине свега осам квадратних километара, које је најјужнија тачка Бангладеша и налази се јако близу обале Мјанмара.
Стратешки значај острва чини га занимљивим за регионалне и глобалне силе, посебно у контексту шире конкуренције у Индијском океану. Због своје локације оно је кључна испостава за контролу поморског саобраћаја и праћење активности у Бенгалском заливу.
Иначе, кроз овај регион пролазе поморски путеви од суштинског значаја за глобалну трговину, богат је природним ресурсима и служи као капија у Индијски океан, што га чини важном тачком за успостављање стратешке доминације.
Бенгалски залив све више постаје жариште због растућег утицаја Кине у региону, али и одговора Индије и САД. Како Кина шири своје поморско присуство у Индијском океану, друге силе, укључујући Сједињене Државе и Индију, желе да пониште утицај Пекинга и ојачају свој. Контрола над острвом Свети Мартин би било којој од тих сила пружила значајну предност у одржавању надзора над Бенгалским заливом и ширим регионом Индијског океана.
