Уколико би се 12 месеци морало описати у свега неколико речи, било би то најкраће: блокадерско насиље и страдање већинске пристојне Србије. У томе је стала и несагледива штета од вишемесечних блокада и многобројне монтиране лажи, попут измишљеног „претученог“ дечака из Ваљева али и минирање Србије у процесу евроинтерграција.
Годину дана блокадери су палили градове, институције у Србији, а чак су покушали и живе људе да запале.Годину дана бесконачног насиља, сукоба са сваким ко није мислио као они, увреда, псовки, па чак и позива на убиство и свеопшту лустрацију, али и покушаја уличног преузимања власти, државног удара и највећих друштвених подела у новијој српској историји. Годину дана лажи, манипулација, бејзбол палица, бакљи, димних бомби, сузавца, „летећих“ јаја, каменица и блокада…
Бесконачних блокада факулета, путева, економског развоја, живота и здравог разума. Тако је изгледно једно, насилничко и блокадерско лице Србије.
Срећом, постојало је и друго.
Чини се да за све то време ни у једном тренутку није посустао, нити дигао руке од свега само један човек – председник Србије Александар Вучић. Неуморно, док је гледао како блокадери покушавају да разоре његову земљу и поделе народ, борио се не само да заустави сукобе већ и да се живот у Србиј настави. Док су они палили, ломили и уништавали – Вучић је градио.
Саобраћајнице, пруге, фабрике, спроводио нове сетове економских мера, реформе, повећавао плате и пензије, највише мислио о обичном човеку, али и градио дипломатске мостове са највећим светским силама.
– Они нека наставе да ме мрзе, а ја цу да наставим да волим Србију и да се борим за наш народ – поручио је председник у петак.
ЈАНУАР
Почетак године у Србији обележила је напета ситуација због растуће тензије која је ескалирала када су се студенти блокадери напили и потукли на Правном факултету, што су искористили да створе политичку лаж о председнику Александру Вучићу. Започеле су блокаде улица широм Србије и напади на институције и државне званичнике. Све је резултирало падом Владе и оставком тадашњег премијера Милоша Вучевића.
Крајем јануара председник Србије позвао је студенте блокадере на дијалог. Уместо одговора, блокадери су позвали просветне раднике и грађане на генерални штрајк како би се паралисала држава. Иако план није успео, месец је обележен и инцидентима у Новом Саду, где су блокадери заједно са опозицијом блокирали Градску кућу, што је довело до интервенције полиције и повређивања више лица, као и до првих сукоба са обичним грађанима.
ФЕБРУАР
У фебруару су блокадери блокирали сва три моста у Новом Саду, мостове у Београду и друге важне саобраћајнице широм Србије. Грађанима је било онемогућено нормално кретање, одлазак на посао, повратак кући, одлазак код лекара или по децу.
Председник Вучић је одговорио на такозване студентске захтеве и поново позвао на дијалог, али до данас ниједан блокадер није пристао на разговор. Док су блокаде покушавале да паралишу економију и живот у градовима, Вучић је 22. фебруара отворио нову деоницу Дунавског коридора, скраћујући пут од Београда до Пожаревца на 50 минута.
МАРТ
Март је започео незапамћеним хаосом у Скупштини Србије, где су опозициони посланици уносили бакље, бацали димне бомбе, користили бибер спреј и изазвали густ дим у сали. Посланица Соња Илић, у осмом месецу трудноће, хоспитализована је, док је посланица Јасмина Обрадовић доживела мождани удар.
Велики протест 15. марта у Београду завршен је без остварених циљева, а део блокадера прибегао је насиљу – уништавању имовине, нападима на полицију и покушајима пробијања заштитних ограда. Након неуспеха, лансирана је лаж о наводној употреби „звучног топа“, која је више пута демантована.
Док су појединци позивали на насиље и рушење уставног поретка, председник Вучић апеловао је на мир и достојанство и састао се са високим званичницима Европске уније у Бриселу. Крајем месеца догодили су се и насилни напади на присталице СНС у Нишу, при чему је више особа повређено.
АПРИЛ
Блокадери су 14. априла блокирали зграду РТС-а у Таковској улици и на Кошутњаку, држећи запослене практично заробљене две недеље. Блокада је прекинута 28. априла након испуњења захтева у вези са РЕМ-ом, који до данас није изабран због опструкција самих блокадера.
Истог дана брутално је нападнут декан Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду Патрик Дрид, а блокирана су и кола Хитне помоћи. У исто време, Вучић је предложио Ђура Мацута за мандатара нове Владе, говорио на великом скупу „Не дамо Србију“ и учествовао у обележавању Дана сећања на жртве геноцида у Јасеновцу.
МАЈ
Блокадери су изашли са захтевом за ванредне парламентарне изборе. Упркос притисцима, Вучић је 9. маја присуствовао Паради победе у Москви, где се састао са Владимиром Путином, а по повратку је угостио председника Европског савета Антонија Кошту.
ЈУН
Студенти који су желели да уче нападнути су у Студентском граду, укључујући и Милоша Павловића. Протест на Видовдан завршен је насиљем, сукобима са полицијом и порукама да грађани „преузму ствар у своје руке“, након чега је уследио хаос у Београду.
Вучић је у јуну посетио Одесу – прву званичну посету српског председника Украјини – и обилазио радове на Фрушкогорском коридору.
ЈУЛ
Јул је обележила тзв. „контејнер револуција“, превртање контејнера и ноћне блокаде путева широм Србије. Блокадери су покушали да спрече одржавање пријемних испита и почели да одлазе на приватне адресе државних функционера.
Вучић је отворио нову деоницу ауто-пута „Милош Велики“ до Пожеге, обишао градилишта ЕXПО-а, Фрушкогорског коридора и обилазнице око Крагујевца.
АВГУСТ
У августу су блокадери насилно напали просторије СНС у Новом Саду, запалили их док су људи били унутра и напали полицију и грађане. Напади су забележени и у другим градовима, као и исписивање фашистичких порука на кући студента који се залагао за повратак наставе.
Вучић је представио пакет економских мера: ограничење маржи, повољније кредите, ниже цене енергената, повећање плата и минималне зараде, као и законску заштиту једине некретнине грађана.
СЕПТЕМБАР
Вучић је боравио у Пекингу, потом у Њујорку на Генералној скупштини УН, где је одржао запажен говор, и састао се са Емануелом Макроном у Паризу. И поред тога, блокадери су наставили насиље, посебно у Новом Саду.
ОКТОБАР
Један од блокадера ухапшен је након пуцњаве испред Парламента. Вучић је присуствовао пробијању тунела „Иришки венац“ и пуштању у саобраћај брзе пруге Нови Сад–Суботица, а поново је позвао блокадере на дијалог и смиривање тензија – без одговора.
НОВЕМБАР
Председник је присуствовао молебану за жртве трагедије у Новом Саду, док су блокадери у центру Београда изазивали насиље и сукобе са полицијом. Национални стадион и ЕXПО пројекти наставили су се несметано.
ДЕЦЕМБАР
Крај године обележили су нови инциденти блокадера, укључујући насиље током локалних избора и оружане нападе. Истовремено, Вучић је радио на решавању питања НИС-а и снабдевања гасом, састајао се са европским и светским лидерима и обезбедио повећање пензија од 12 одсто.
Годину су обележила два супротстављена лица Србије: једно које је нудило блокаде, насиље и хаос, и друго које је нудило дијалог, инфраструктурни развој, економске мере и међународну стабилност. Под вођством Александра Вучића Србија је наставила да гради путеве, пруге, мостове и економску сигурност грађана, упркос сталним покушајима дестабилизације.
