Џихадисти и побуњеници, који су склопили савез са њима, готово су потпуно опколили град Хаму у централној Сирији у среду, свега недељу дана након што су покренули изненадну офанзиву из правца севера, док сиријске оружане снаге предузимају напоре да их одбаце.
У току једне једине недеље, на опште изненађење, противници режима су преузели контролу над већим делом Алепа, другог по величини урбаног центра у земљи, и наставили су своје војно напредовање према Хами, граду од изузетног стратешког значаја за режим председника Башара ал Асада, смештеном на само 200 километара од главног града Дамаска.
Овај сукоб, који је до сада однео животе најмање 704 особе, укључујући 110 цивила, према подацима Сиријског опсерваторијума за људска права, представља прве борбе овог интензитета од 2020. године у Сирији, земљи која се суочава са грађанским ратом од 2011. године.
Према саопштењу британске невладине организације, побуњеници су у среду опколили Хаму са „три стране“, што додатно компликује ситуацију у овом кључном делу земље.
Једини пут за бекство
Према информацијама Сиријског опсерваторијума за људска права, владине снаге су се нашле у тешкој ситуацији, достигавши „три до четири километра од града након жестоких сукоба“, те сада имају само један пут за бекство из Хомса, и то према југу.
Васил, тридесетшестогодишњи возач из Хаме, описује страхоте ситуације: „Прошле ноћи, експлозије су биле застрашујуће; чули смо непрекидна бомбардовања. Већ четири дана смо на ивици нервног слома“.
С друге стране, 22-годишња студенткиња, која је напустила универзитет у Дамаску и са породицом отишла у Хаму када је напад почео, рекла је: „Пратим вести даноноћно, не испуштам свој мобилни телефон из руку.“
Владине снаге су од пре два дана, тачније у уторак, започеле контраофанзиву уз ваздухопловну подршку и послале „велике војне конвоје“ према Хами и њеној околини.
У саопштењу војног извора за званичну новинску агенцију САНА, наводи се да су у среду вођене „тешке борбе“ између војске, уз непосредну подршку сиријских и руских авиона, и противника режима у северном делу истоимене провинције Хама.
Невладина организација Хуман Ригхтс Wатцх (ХРW) упозорила је на ризик од „озбиљних кршења“ људских права, додатно наглашавајући могућност цивилних жртава, док су обе стране оптужене за повреду људских права.
Немачка агенција је такође потврдила трагичну вест о смрти свог награђиваног фото-репортера Анаса Алхарамбутлија у ваздушном нападу близу Хаме.
У Сурсану, смештеном око 20 километара северно од града, цивили су се повукли, нагурани у свако возило које су успели пронаћи, док су противници режима, наоружани, патролирали камионетима, додатно отежавајући ситуацију.
Мрачна прошлост Хаме
Хама има мрачну историју, која укључује стравичан масакр извршен од стране војске 1982. године, током владавине оца садашњег председника Башара ал Асада, који је био усмерен ка гушењу побуне Муслиманске браће. Овај трагични догађај оставио је дубоке ожиљке на граду и његовим становницима.
Поред тога, Хама је 2011. године била место неких од највећих демонстрација у Сирији, где су људи тражили демократизацију земље, а репресија тих протеста постала је окидач за избијање грађанског рата.
Дејвид Карден, помоћник координатора УН за хуманитарна питања у Сирији, изјавио је у среду да је у само једној недељи више од 115.000 људи расељено због тренутних сукоба.
Курдске власти, које управљају областима у североисточној Сирији, такође су упутиле „хитну“ молбу за слање хуманитарне помоћи, наглашавајући да пристиже „велики број“ расељених лица, преноси Атинско-македонска новинска агенција.
Абдо, Курд који је напустио Алеп и склонио се источно у Таблку, описује тешку ситуацију: „Побегли смо са децом, исцрпљени смо, услови су веома тешки“.
Сирија, у којој је рат однео више од пола милиона живота, данас је подељена на различите зоне утицаја, при чему су зараћене стране подржане различитим страним силама.
Напад који је 27. новембра спровела коалиција предвођена радикалном исламистичком групом Хајат Тарир ал Шам, бившим сиријским огранком Ал Каиде, окончао је релативни мир који је трајао у северозападној Сирији од 2020. године, додатно погоршавајући већ тешко стање на терену.
Први пут од избијања рата, Дамаск је потпуно изгубио контролу над Алепом, градом који је некада био срце сиријске економије. Ова победа побуњеника значајно је ослабила режим председника Башара ал Асада и означена је као веома болна тачка за власт.
Вођа Хајат Тарир ал Шама (ХТШ), Абу Мухамад ал Јулани, у среду је посетио утврђење у Алепу, о чему је његова коалиција обавестила јавност путем Телеграма. На фотографијама објављеним у том контексту, Ал Јулани се може видети како поздравља своје присталице из аутомобила, што указује на његову популарност и подршку међу локалним становништвом.
У међувремену, председник Асад је најавио повећање плата војника из професионалних редова за 50 одсто, што може бити покушај да се ојача морал и оданост војске у светлу тренутне ситуације на терену.
Захваљујући претежно војној подршци Москве и Техерана, Дамаск је 2015. године покренуо контраофанзиву која му је омогућила постепено враћање контроле над већим делом земље. Током 2016. године, режим је успео да освоји потпуни надзор над Алепом, чији су делови били у рукама противника режима од 2012. године.
Шта ће учинити побуњеници?
Рим Туркмани, истраживачица из Лондонске школе економије, истиче да брз напредак противника режима не значи нужно да ће они моћи да задрже контролу над територијама које су заузели. „Мислим да ће врло брзо схватити да је изван њихових могућности да задрже те области и, што је још важније, да њима управљају“, нагласила је она, указујући на потенцијалне изазове с којима би се побуњеници могли суочити.
У истом контексту, амерички секретар Ентони Блинкен упозорио је на могућност поновног појављивања Исламске државе (ИСИС), џихадистичке организације која је 2014. године прогласила успостављање „калифата“ на великим деловима Сирије и Ирака, пре него што је поражена након неколико година интензивних војних операција.
Подсетник на могућност повратка екстремистичких група додатно компликује ситуацију на терену, јер би то могло изазвати нову несигурност у региону и додатно угрозити напоре за стабилизацију. Питање је, дакле, како ће побуњеници реаговати на ове изазове и какву ће стратегију применити да би покушали да задрже добијене територије.
