Када је примирје прошлог октобра зауставило рат у Гази, Хамасов рат за опстанак против Израела претворио се у борбу за контролу на домаћем терену. Рат је оставио дисциплиноване војне јединице те групе разбијене и сведене на герилске снаге, а већина њених лидера је убијена. Зграде и инфраструктура у Гази углавном су уништене, становништво расељено, а привредни живот у рушевинама. Више од 72.000 становника Газе погинуло је у израелским нападима током сукоба, саопштило је министарство здравља којим управља Хамас.
Четири месеца касније, становници Газе кажу да Хамас поново шири своју контролу над безбедношћу, пореским приходима и државним службама, што покреће питања о његовој дугорочној стратегији и о томе да ли је спреман да се одрекне оружја и власти, како се сада захтева у другој фази мировног плана Доналд Трамп, пише BBC.
„Хамас је повратио контролу над више од 90 одсто подручја на којима је присутан. Његова полиција и безбедносне службе су се вратиле и сада су присутне на улицама, контролишу криминал и гоне оне које означавају као сараднике и људе са мишљењем. Грађани морају да се обраћају властима Хамаса за личне карте или здравствене процедуре, а он такође поново успоставља контролу над правосуђем и судовима“, рекао је Мохамед Дијаб, активиста из Газе.
На пијацама широм Газе, продавци на тезгама описују редовне полицијске патроле – и обновљену чврсту контролу над званичним таксама и порезима.
„Пијаце су тихе, али општина нас и даље прогања због кирије“, рекао је један продавац.
Сви са којима је BBC разговарао о Хамасовој контроли у Гази тражили су да им не буде откривен идентитет.
„Сваки дан нам прилазе агресивно, са истим захтевима и истом одлучношћу, говорећи да ће нас, ако не платимо, избацити заједно са робом на улицу. Траже 700 шекела (225 долара) – нико од нас то не може да приушти“, каже продавац.
Продавац, који је разговарао са новинаром у граду Газа, рекао је да су он и његова породица од 12 чланова расељени из Шуџаије, источно од града, где је раније водио радњу. Шуџаија је данас равница прекривена рушевинама.
„Општина долази сваки дан. Преброје залихе и продају, цигарету по цигарету, па нека ми кажу: да ли да њима платим или да нахраним своју децу?“, рекао је други мушкарац који је у близини продавао цигарете.
Од ступања примирја на снагу, храна и неке друге основне потрепштине слободније улазе у Газу. Неколицина кључних трговаца са дозволом да их увозе из Израела каже да је Хамас поново успоставио строгу контролу над опорезивањем увоза.
Један трговац, који је пристао да анонимно подели детаље, рекао је да се против оних који одбију да плате користи сила.
„Порези које намеће Хамас зависе од врсте и количине робе, али цене почињу од 20.000 шекела па навише. Ако трговац одбије да плати, користи се сила, а у неким случајевима буде отет или му се прети. Нико не може да избегне плаћање пореза на робу“, рекао је.
Рекао је да су трговци користили шифровану реч за Хамас када су разговарали о плаћању пореза, како Израел не би сазнао да се новац преусмерава тој групи.
„Хамас сада има базу података свих трговаца који увозе робу у Појас Газе. Трговац плаћа у готовини, не путем банковних трансфера, како се ток новца не би могао пратити. Постепено обнавља систем који је постојао раније, али далеко од очију јавности како не би могао да се надгледа“, рекао је активиста Мохамед Дијаб.
Портпарол Хамаса Хазем Касем рекао је да се Појас Газе налази у ванредном стању и да су потребне „изузетне мере“.
„Неки трговци одржавају везе са (израелском) окупацијом и покушавају да остваре прекомерне профите, па административна тела понекад морају одлучно да поступају према трговцима који одбијају сарадњу или испуњавање обавеза. Ово је искључиво питање управе и нема везе са Хамасом“, рекао је.
Влада у Гази је под контролом Хамаса од 2007. године. Новац је кључан за одржавање власти те групе: за исплату плата – и, како израелска војска тврди, за њен крајњи циљ обнове ратне машинерије.
„Хамас на примирје гледа као на време за прегруписавање, како би се поново борио против нас. Зато је кључно да буду разоружани, јер су јасно ставили до знања да ће, ако имају оружје, то оружје употребити у неком тренутку у будућности“, рекао је потпуковник Надав Шошани, портпарол Израелских одбрамбених снага (IDF).
Израелска војска наводи да се свакодневно дешавају напади Хамаса на њене снаге. Од почетка примирја погинула су четири израелска војника.
Хамас, са своје стране, указује на поновљене израелске нападе, за које Министарство здравља у Гази тврди да су усмртили 603 Палестинца.
Упитан да ли две године интензивног војног сукоба нису успеле да остваре уништење Хамасових војних капацитета – што је био један од кључних израелских ратних циљева – потпуковник Шошани је рекао да је та група знатно ослабљена, али да сада покушава да се обнови.
„Овај рат неће бити завршен док Хамас не буде разоружан. Сада постоји споразум и очекујемо да се то догоди. Ако не, постоји много средстава на располагању како би се осигурало да се то и деси“, рекао је.
Трампов нови Одбор за мир, који чине шефови држава многих земаља заинтересованих за будућност Газе, одржаће данас свој први састанак у Вашингтону.
Следећа фаза Трамповог плана за Газу – укључујући њену обнову – зависи од разоружавања Хамаса, али преговарачи још полако разрађују детаље шта би предаја оружја значила у пракси – коме би Хамас предао оружје, које оружје би предао и како би се то верификовало.
„Верујем да смо способни да се позабавимо питањем оружја на начин који уклања изговор окупације за обнављање рата и који је у складу са планом председника Трампа“, рекао је портпарол Хамаса Хазем Касем за BBC.
Али Хамас, који је идеолошки посвећен борби против Израела, има дубоко укорењено и добро наоружано чланство широм Појаса Газе. Провера његовог потпуног разоружавања биће тешка, а поједини унутар групе наводно су захтевали да им се дозволи да задрже лично оружје ради одбране од непријатеља на домаћем терену.
Када су борбе са Израелом заустављене у октобру, Хамас је одмах усмерио оружје на ривалске кланове који су почели да користе хаос како би проширили свој утицај у граду Газа, Рафи и другим местима.
Израелски лидери одбацили су идеју да Хамас задржи лично наоружање и извршили су притисак на групу да се разоружа, претећи повратком рата.
У међувремену, Међународне стабилизационе снаге које би требало да преузму безбедност у Гази и даље су у застоју, док нови палестински технократски савет, који би требало да преузме управљање цивилним пословима у Гази, чека у Египту.
Раније овог месеца Хамас је саопштио да је спреман да „пренесе власт и управљање у свим областима“ на нови технократски савет. Међутим, активиста из Газе Мохамед Дијаб рекао је да постоји мало знакова да се Хамас припрема да преда власт.
„Напротив, прошле недеље смо чули да је Хамас извршио обимна именовања на упражњена места у државном сектору и то објавио на друштвеним мрежама и званичним платформама“, рекао је.
Хазем Касем је негирао било какво ново запошљавање у влади, наводећи да су евентуална именовања била техничке, нижерангиране позиције које не утичу на пренос власти.
