Акција Сједињених Америчких Држава у Венецуели и хапшење тамошњег председника Николаса Мадура изазвали су оштре реакције широм света. Ипак, из Европе су стигли подељени тонови, па и, према мишљењу аналитичара, неке прилично млаке осуде. Директор Института за европске студије Слободан Зечевић каже за Еуронеwс Србија да има више разлога зашто је у Европи „тихо“, а прва од тих је свакако да она више нема толики утицај у Латинској Америци.
„Значи не може да утиче толико на догађаје. Друга ствар, која објективно постоји кад је реч о Европи, јесте да је Европа, у суштини, била конфронтирана, супротстављена режиму Мадура. Зашто? Пре свега, 11 главних људи венецуеланског режима није имало право уласка у ЕУ и било је под санкцијама ЕУ. Пре свега, реч је о томе да је Европа осудила, нарочито овај последњи догађај из 2024. када је Мадуро наводно изгубио изборе, па онда силом остао на власти и манипулацијама, тако да је Европа била супротстављена режиму Мадура. С друге стране, оно што је Трамп урадио јесте да је започео решавање проблема Венецуеле, али је то урадио ипак на један начин који је супротан међународном праву. Значи, он је директно интервенисао у једној земљи, ухапсио председника, променио, практично, утиче на промену власти. Све то је, наравно, забрањено повељом Уједињених нација, али Трамп се вади, да тако кажем, на то да је реч о полицијској операцији, да је тај човек, у ствари, вођа нарко картел банде која се бавила шверцом дроге и, пре свега кокаина у САД“, рекао је Зечевић.
Чињеница је, како додаје, да нема јединственог става ЕУ по том питању.
„Видите да је италијанска премијерка Мелони подржала акцију Трампа. С друге стране, Шпанија осуђује зато што је то кршење међународног права. Али једна суштинска ствар се овде поставља. Шта је са народом Венецуеле који је суочен са једном такође репресивном диктатуром годинама? Пропала је та земља под руководством Мадура. Потпуно је уништена економија. То је била једна од најбогатијих земаља, најпросперитетнија земља Латинске Америке. Данас је међу најсиромашнијима. Преко седам милиона људи је побегло из те земље у околне државе и у САД. Значи, само 3 милиона Венецуеланаца живи данас у Колумбији, суседној држави, и прелазили су пешке, десетине километара кроз Анде, само да би се докопали, да би побегли из Венецуеле. Када погледате све те чињенице, јасно вам је зашто је Европа подељена. Нико не може да се претерано солидарише са Мадуром и са његовим режимом, иако је реално гледано овде дошло до прекршаја када је реч о примени међународног права“, каже Зечевић.
Када је реч о Србији, Зечевић каже да Србија не треба да се пореди са Венецуелом и не треба уопште да размишља о некој таквој врсти спољне политике. Србија је европска земља, требало би да има демократске институције, слободне изборе, да народ може да изабере своје руководство на слободним изборима.
„И с друге стране, Србија ако је на путу ка чланству ЕУ не може да води политику двоструких стандарда, да с једне стране буде на путу ка чланству ЕУ, а с друге стране да говори да су Кина и Русија главни савезници од када постоји. То су две ствари које су у супротности, које су у колизији. Србија треба да се определи за једну од тих политика, ја мислим да је то политика чланства у ЕУ, а ако је то политика чланства у ЕУ, онда је то примена принципа које важе у ЕУ, не оних који важе у Мадуровој Венецуели, или било каквој таквој држави. Уосталом, ове присталице који су говорили да је свет мултиполаран сада виде колико је мултиполаран. Колико су у ствари САД још увек јаке, колико оне могу да утичу на догађаје у читавом свету, колико се Трамп спреман да прошири утицај САД на читавом америчком континенту и колико је утицај и Русије и Кине. Један за другим падају руски савезници у свету. Нека се спреми можда сутра Иран, нека се спреми још нека друга земља која је у блиским односима са Русијом“, рекао је Зечевић.
Говорећи о Гренланду и на питање да ли би се у Бриселу упалила црвена лампица када би САД повукле потез као што би била евентуална анексија острва, Зечевић каже да не би одговорили на жустрији начин, већ би били уздржани као и сада.
„Зато што је Европска унија у ствари под војном заштитом САД и за ту војну заштиту плаћају између осталог и амерички порески обвезници. Све док Европа не буде била потпуно самостална, своје војне снаге не буду уопште биле под протекторатом НАТО, она не може да има потпуно самосталну спољну политику. Дакле, мора да води рачуна о томе како се САД позиционирају на светској сцени. Дакле, Европа не би, и у случају анексије Гренланда, Бог зна шта, могла да уреди. Шта би могла да уреди? Да зарати са САД, то је искључено. Данска да зарати са САД, то је искључено. Не само да ће Гренланд бити тема. Биће тема Колумбија. Трамп је у праву. Колумбија је већи произвођач кокаина од Венецуеле. То ми најбоље знамо у нашем региону, како иде кокаин из Колумбије преко Албаније и Црне Горе до европских потрошача. Други проблем је Мексико за Трампа. Фентанил се производи у Мексику, разарајуће последице има на америчко становништво и тамо се шверцује и продаје. Никарагва, и Куба, која ће сад бити врло угрожена због тога што се снабдевало нафтом и енергентима из Венецуеле. Сад ће то, вероватно, Трамп прекинути. Тако да биће веће интересантно и динамично на светској сцени и даље“, рекао је он.
