О паду холандске владајуће коалиције јавност је обавестио Херт Вилдерс, лидер десничарске Партије слободе (ПВВ) путем објаве на платформи „X“, након неуспешних преговора око строжих мера за ограничавање азила и миграција.
„Нема потписа за наше планове за азил. Нема прилагођавања Главног споразума. ПВВ напушта коалицију“, написао је он.
Коалициону владу су чиниле, поред Вилдерсове ПВВ, Народна странка за слободу и демократију (ВВД), Покрет пољопривредника и грађана (БББ) и Нови друштвени уговор (НСЦ).
Коалиција је била формирана после парламентарних избора у новембру 2023. године, на којима је ПВВ узео највише гласова. Процес формирања владе је трајао месецима због бројних несугласица међу партнерима. На крају је за премијера изабран Дик Схоф, који није члан ниједне од четири партије, а којем сада прети пад владе.
Који су разлози за раскид коалиције?
Будући да је на прошлим парламентарним изборима ПВВ освојила чак 37 места у парламенту, а за већину је потребно 71 место, јасно је да је партија била „јачи партнер“ ове коалиције.
Овај резултат она је остварила и делом због обећања о „обуздавању цунамија азила и миграција“. Према извештајима медија, Вилдерс је инсистирао на уврштавању својих мера и у коалициони споразум. То су остале странке одбиле.
Тај Вилдерсов „план од 10 тачака“ био је срж његове политике. Највећи отпор према њему је показао центристички оријентисан НСЦ Питера Омцихта. Они су сматрали да су предлози „нехумани или непроведиви“.
Тачке које је и сам Вилдерс истакао као најважније тичу се:
Употребе војске за чување граница: Предлагано је ангажовање холандске војске за затварање граница и спречавање уласка тражилаца азила.
Потпуног одбијања тражилаца азила: План је укључивао обуставу прихватања свих нових захтева за азил, чиме би Холандија привремено затворила врата за азиланте.
Обуставе спајања породица азиланата: Предлагано је заустављање програма спајања породица за азиланте који су већ добили статус.
Депортације миграната осуђених за криминална или дела из домена сексуалног насиља: Укључује депортацију свих оних који су мигрирали у земљу а осуђени су за злочин у земљи, без обзира да ли је у питању прва осуда.
Депортације Сиријаца: ПВВ је захтевала повратак Сиријаца с привременим визама или статусом азиланта, тврдећи да је ситуација у Сирији довољно стабилна.
Осим ових тачака, ту су пооштравање критеријума за азил, јер је ПВВ желела да Холандија усвоји „најстрожа правила за азил у Европи“, укључујући брже одбијање неоснованих захтева.
Такође, ту су смањење социјалних давања за мигранте и увођење квота за мигранте, као и казне за илегалну имиграцију, те на крају промоција ремиграције, тј. подстицање миграната да се добровољно врате у земље порекла уз финансијске подстицаје.
Крајем маја преговори око ових Вилдерсових захтева су се захуктали, а када је постало јасно да до договора неће доћи, он је јавно поставио ултиматум партнерима.
„Дозволите ми да будем потпуно јасан. Ако већина наших предлога из плана од 10 тачака за азил не буде прихваћена од стране коалиције, онда ће ПВВ напустити ову коалицију“, рекао је он и поступио доследно својим речима.
Какве су реакције премијера и министара на пад владе?
Досадашњи премијер Дик Схоф назвао је пад владе „неодговорним и непотребним“.
„Ако код једне партије недостаје воља, не можете даље“, рекао је он на данашњој конференцији за штампу и додао:
„Закључио сам да нема довољно подршке за владу“, рекао је он, преноси РТЛ.
Оно што је познато је да ће Доњи дом холандског парламента (Тwееде Камер) сутра ујутру с почетком у 10.15 дебатовати с премијером о паду владе. Пре почетка дебате, Схоф ће прочитати кратку изјаву.
С друге стране, лидеру ПВВ-а Вилдерс је констатовао да „ово није пријатан дан јер је влада пала“. Међутим, он је рекао и да није имао избора, јер се строжа политика према азилу предуго одуговлачила.
„Време за разраду и истраживање је прошло. Ако бисмо наставили с неполитиком, за то не могу да дам потпис“, рекао је он новинарима, преноси РТЛ.
ЕПА-ЕФЕ/БАРТ МААТ
Вилдерса су подржале и страначке колеге, а посебно министри са списка оних који су били део Схофове владе.
Министар инфраструктуре из редова ПВВ-а Бари Мадленер сматра оправданим то што је његов партијски лидер Вилдерс заоштрио ситуацију захтевајући потписивање десет предлога о миграцијама.
Мадленер сматра „помало јефтиним“ то што су ВВД, НСЦ и БББ рекли да Вилдерс треба да препусти министарки Фабер да разради предлоге.
„То није могуће. Као министар, потребна вам је подршка коалиције. Ако је нема, онда нема смисла“, рекао је он.
Министарка спољних послова и развојне помоћи, такође и редова ПВВ-а Рајнет Клевер „веома добро“ разуме зашто је Вилдерс донео овај закључак. Смањење имиграције је најважнија тема за њихову партију. Она сматра „невероватно жалосним“ то што коалициони партнери нису подржали додатне захтеве ПВВ-а.
С друге стране, министри преостале три партије које су чиниле коалицију, очекивано, реаговали су негативно на одлуку Херта Вилдерса, са оптужбама које додатно усложњавају будуће процесе.
Који су могући сценарији након пада владе?
Оно што је у овом тренутку познато је да ће, након што се званично заврши званични део јавне дебате у Доњем дому парламента о недостатку подршке влади, премијер Схоф да обавести и холандског краља Вилема-Александра.
Одмах потом влада ће да настави свој рад у статусу „демиссионаир“, тј. као „влада у оставци“. Конкретно, влада у оставци ће се бавити само текућим пословима и хитним питањима, избегавајући доношење великих политичких одлука или покретање нових закона.
Схоф је нагласио да тренутно постоји превише изазова – укључујући међународна дешавања, миграције и проблеме пољопривредника – да би земља остала без владе.
Демисионарни статус, стога, омогућава континуитет управљања док се политичка криза не реши, вероватно кроз преговоре за нову коалицију или ванредне изборе.
Било да се дође до нових преговора о већини у односу на тренутни однос снага или да се странке одлуче за нове изборе, поуке из периода преговора о тренутној већини говоре да тај процес може да траје месецима.
Ипак, чини се како је реконструкција кабинета у овој ситуацији мало вероватна опција.
На првом месту ту су идеолошке разлике. Већ виђене дубоке несугласице између ПВВ-а и осталих странака (ВВД, НСЦ, БББ) о миграцијама отежавају компромис, јер је ПВВ непопустљив по питању строгоће правила. С друге стране, Питер Омцихт се чини као брана отпора радикалним мерама ПВВ-а.
Затим, ту је губитак поверења, који се огледа кроз оштре реакције остатка коалиције на Вилдерсову објаву. Преговори о новој влади у постојећим околностима, претпоставља се, готово су немогући без значајних уступака, које, засад, ниједна страна није вољна да направи.
На крају, ту је и врло битна ставка, која се тиче парламентарне аритметике. Без ПВВ-а, која држи 37 мандата, преостале странке (ВВД с 24, НСЦ с 20, БББ с 7) не могу лако обезбедити већину од 76 мандата без укључивања опозиционих странака, попут Лабуриста/Зелених.
Ипак, то се чини идеолошки неизводљиво. Већ заузети став ове три партије да до пооштравања мера против миграције мора да дође, Лабуристе и Зелене гура далеко од те тројке.
Најизгледнија опција у овом тренутку су нови ванредни парламентарни избори, који би могли бити расписани у наредним месецима.
Према холандским медијима, лидери странака ће свакако разматрати ову опцију јер управо тренутна фрагментација парламента отежава формирање стабилне владе. Избори би омогућили бирачима да поново изразе своју вољу, о којој много тога говоре анкете.
Истраживања јавног мњења о миграцијама и Вилдерсовим плановима ишла су њему у корист
Са избором Дика Схофа за премијера Холандије, постигнут је компромис. У том тренутку највећа партија у парламенту, ПВВ, није могла да оде у опозицију због воље бирача. Бивши шеф холандске обавештајне службе (АИВД) и координатор за борбу против тероризма, као и директор Имиграционе и службе за натурализацију чинио се као пун погодак.
Ипак, његов недостатак легитимитета додатно је проширен покушајима да балансира између разних интереса коалиционих партнера. Када је пре неколико дана Вилдерс објавио свој план у 10 тачака, пажња се са Схофа и владе усмерила искључиво на истраживања јавног мњења.
Реакција бирача коалиционих партија на 10 тачака Херта Вилдерса углавном је позитивна, уз један изузетак – они сматрају да свака тачка треба да буде спроведена, објавио је Морис де Хонд у сарадњи са Пеил.нл.
Након краја 2023. године ПВВ је био у лаганом паду. Од 37 освојених мандата на изборима, према анкетама дошли су на рејтинг од тек 28 мандата. Међутим, са објавом „Плана“ Вилдерс је повратио 3 места.
Такође, овај раст, примећују истраживачи, делимично је последица чињенице да већи број бирача ПВВ-а из 2023. године сада потврђује да ће гласати за странку (повећање са 63 на 72 одсто). ПВВ је такође привукао више бирача из десничарских партија. Делимично због тога јер је ВВД изгубио 1 место и сада има 25 места, написали су они.
Десет тачака које је Вилдерс сматрао потребним за увођење представљене су бирачима. Питали су их да ли сматрају да те тачке Плана треба да буду уведене, а могли су да одговоре са „да“, „не“ и „не знам“.
Испоставило се да за 9 од 10 тачака, већина бирача свих коалиционих партија подржава увођење ових мера. Де Хонд је, пак, приметио да су, за разлику од бирача, „медији прилично негативно реаговали како на Вилдерсов приступ, тако и на садржај тих 10 тачака“.
Два питања су коришћена да се утврди шта Холанђани мисле да треба урадити. Према резултатима, 32 одсто бирача сматра да три коалициона партнера треба да прихвате све тачке, а 27 одсто да то треба учинити делимично.
Коначно, утврђено је и да ли бирачи ПВВ-а верују да ПВВ треба да напусти владу ако Вилдерсови предлози у великој мери не буду усвојени. У огромном проценту од 71 одсто, бирачи ПВВ-а су изразили став да би то требало да се догоди.
