Иран се суочава са претњом напада најмоц́није војске на свету док се америчке силе гомилају на Блиском истоку.
Потенцијалне мете укључују политичко руководство, војску, нуклеарна постројења и кључну инфраструктуру Исламске Републике, известио је „Асошијејтед прес (АП)“.
Иран нема ни приближно исте војне капацитете као Сједињене Америчке Државе, а додатно је ослабљен прошлогодишњим ратом са Израелом и недавним антивладиним протестима. Међутим, и даље може да нанесе озбиљну штету америчким снагама и савезницима и могао би да одлучи да то учини ако буде сматрао да је опстанак режима угрожен.
Ракете као кец у рукаву
Упркос великим губицима које је претрпео прошлог јуна, Иран и даље има стотине ракета способних да погоде израелску територију, према израелским проценама. Такође, има много вец́и арсенал ракета кратког домета које могу да досегну америчке базе у земљама Залива и америчке поморске снаге.
Техеран је раније претио да ц́е затворити Ормуски мореуз, кључну бродску руту за глобалну трговину нафтом, а прошле недеље је изјавио да га је делимично блокирао током војних вежби.
Високи званичници рекли су да би амерички напад изазвао регионални рат. Ирански амбасадор у УН Амир Саид Иравани поручио је да би „све базе, објекти и средства непријатељских снага у региону“ били легитимни циљеви.
Последице прошлогодишњег рата
Током 12-дневног рата у јуну Израел је извршио тешке нападе на ирански арсенал ракета дугог домета, војно руководство и нуклеарни програм. САД су напале главна иранска нуклеарна постројења, а амерички председник Доналд Трамп тада је изјавио да су објекти уништени.
Обим стварне штете остаје непознат. Иран је наставио да испаљује ракете и дронове на Израел до прекида ватре, све више продируц́и кроз израелску противваздушну одбрану.
– Арсенал ракета кратког домета остао је углавном нетакнут – рекао је Дени Цитринович, стручњак за Иран у Израелском институту за студије националне безбедности.
То би могло да наведе Техеран да узврати десетинама хиљада америчких војника стационираних у Катару, Саудијској Арабији, Јордану, Уједињеним Арапским Емиратима и другим земљама.
Потенцијал за деловање ван региона
– Иран можда јесте слаб, али и даље има начина да нанесе велику штету САД и више мотивације него раније. Ирански званичници верују да морају да задају Трампу барем симболичан ударац, или ц́е бити трајно угрожени – изјавио је Нејт Свансон, директор пројекта Иранске стратегије у Атлантском савету.
Иран је лансирао ракете на америчку базу у Ираку 2020. године након атентата на иранског врховног генерала, а на крају прошлогодишњег рата циљао је и базу у Катару. Ти напади су проузроковали материјалну штету, али није било жртава јер су активирани системи раног упозоравања и ракетна одбрана.
Иран би могао да делује и ван региона. Оптужен је да користи криминалне групе и наоружане организације за планирање или извођење напада широм света, укључујуц́и мете повезане са израелским и јеврејским заједницама и иранским дисидентима.
Хамнејева смрт не би значила крај Исламске Републике
У израелским нападима прошле године убијено је неколико високих генерала и нуклеарних научника, што је открило рањивост система, а у једном тренутку Трамп је рекао да САД знају где се врховни вођа Ирана Али Хамнеј крије, називајуц́и га „лаком метом“.
Стручњаци упозоравају да смрт 86-годишњег Хамнеја, који је водио Иран више од три деценије, сама по себи не би значила крај Исламске Републике. Власт би могла бити пренета на уски круг сарадника или на Револуционарну гарду, могуц́е кроз привремено колективно вођство.
Ризик од ширег рата
Амерички савезници су очигледно забринути због могуц́ности регионалног рата, а израелски премијер Бењамин Нетањаху најавио је снажан одговор на сваки ирански напад на Израел.
Арапске државе Залива дуго су са неповерењем гледале на Иран и ослањале се на САД за одбрану, мада нису желеле да буду увучене у рат. Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, где су стациониране хиљаде америчких војника, рекли су да нец́е дозволити коришц́ење свог ваздушног простора.
Иран такође има своје савезнике, међу којима су Хути у Јемену, наоружане групе у Ираку, Хезболах у Либану и Хамас на палестинским територијама, али је његова „Осовина отпора“ претрпела велике губитке у сукобима који су захватили регион од напада Хамаса на Израел у октобру 2023. године.
Ормуски мореуз и тржиште нафте
Око петине светске трговине нафтом иде преко Ормуског мореуза, код обале Ирана. Америчка морнарица се обавезала да ц́е одржати пловни пут отвореним, али ирански напади би могли да поремете саобрац́ај.
Иако ирански званичници тренутно директно не прете да ц́е затворити мореуз, војне вежбе прошле недеље показале су да је рута рањива у случају да се деси рат.
Нуклеарни програм под лупом
Трамп је преусмерио пажњу на нуклеарни програм, упозоравајуц́и да ц́е се догодити „лоше ствари“ ако Иран не пристане на споразум. То се десило након што је претходно претио војном акцијом. Нова рунда индиректних преговора одржава се у Женеви.
Иран тврди да је његов нуклеарни програм искључиво мирнодопског карактера, док САД и друге земље дуго сумњају да Техеран жели да развије нуклеарно оружје. Након што је Трамп повукао САД из споразума из 2015. године, Иран је повец́ао обогац́ивање уранијума и изградио залихе материјала близу нивоа за производњу оружја.
Главна постројења су погођена нападима САД и Израела, а надземна инфраструктура је значајно оштец́ена. Али није јасно да ли је обогац́ени уранијум премештен пре напада или је сакривен под земљом. Иран тврди да од тада није обогац́ивао уранијум, али је, истовремено, забранио инспекције.
Стручњаци процењују да је Иран још далеко од оперативног нуклеарног оружја, али у случају великог удара, радиоактивни материјал би могао представљати додатни ризик.
